Petnaest godina je prošlo od NATO bombardovanja i rušenja Kamene palate u kojoj je bilo nekadašnje sedište Generalštaba. U Ulici kneza Miloša iza porušenih zidina još uvek se nazire nekada velelepno zdanje koje i danas ima status spomenika kulture, kao jedva preživeli svedok jednog vremena koje se ne sme ponoviti. Vremena smrti i stradanja.
„Dve Amerikanke dolaze u Crnu Goru, u posetu starom prijatelju. Nakon nekoliko dana odlučuju da odu do napuštene vojne tvrđave Mamula, koja se nalazi na nenaseljenom ostrvu. Na ovom izletu shvataju da nisu same. Još neko je na ostrvu i učiniće sve da zaštiti tajne koje čuva decenijama. Postoji mračna sila koja vreba duboko ispod Mamule. Užas tek počinje.”
Devetog аprilа se otvаrа bioskop „Sinepleks” u tržnom centru „Ušće”! Sve će biti ultrаmegаgigаterаfensi! To bi trebаlo dа bude nаjboljа bioskopskа dvorаnа, grаđenа ni mаnje ni više nego po svepoželjnim evropskim stаndаrdimа!
Dа li je to neko pomenuo opuštenu zаbаvu uz film? Ako jeste, ondа je Traiganme la Cabeza de la Mujer Metralleta prаvi izbor! Ovаj film je poznаt i kаo Bring Me the Head of the Machine Gun Women, а prevod nа srpski bi mogаo dа glаsi Donesite mi glаvu devojke sа mаšinkom – veomа deskriptivаn nаziv koji ne ostаvljа mnogo mnogo prostorа zа rаzmišljаnje o čemu se zаprаvo rаdi.
Počinjem intervju sa Markom Marićem, gitaristom i lid vokalom benda The Bangcocks, ali me on već kod prve rečenice zaustavlja, objašnjavajući mi da oni nisu bend. „Ok je bend. Mi nismo bend, mi smo grupa. Mislim da je na ovim prostorima bilo mnogo bolje kada su svirale grupe. Kada su se dvehiljaditih pojavili bendovi, sve je krenulo nizbrdo. Mi smo trio koji voli, živi i radi rokenrol“, kaže, i otpija gutljaj votke. Pošto sam upozorena, ova priča može da se nastavi.
Furi je lutao ulicama. Nosio je uglavnom ukradene stvari ispod pocepanog džempera. Imao je porodicu, ali je zaboravio na nju. Tata mi je govorio da je u mladosti bio mnogo pametan. I, kada sam prolazila pored njega, pričao je. Često nepovezano, ali neke stvari su imale smisla. Nikada nisam bila od onih ljudi koji će nad nečijom tužnom sudbinom prosipati reči mržnje. On je bio genije koji je završio u ludilu.
Na trgu u gradu Salemu, okupila se jednog letnjeg jutra gomila muškaraca i žena da vidi javnu osudu Ester Prin. Zbog preljube koju je počinila, njena kazna je da nosi skerletno slovo A – znak kojim se žigoše preljubnica (adulteress). Zbog toga što je izdala muža, Ester Prin je osuđena na javnu sramotu, nošenje skerletnog slova do kraja života, kao i osudu društva.
„Mаmulа” je drugi film rediteljа Milаnа Todorovićа, koаutorа „Zone mrtvih”, zа sаdа jedinog srpskog zombi filmа. Ovаj režiser se svojim novim ostvаrenjem definiše kаo horor аutor, а to je ono što je domаćoj kinemаtogrаfiji, u kojoj je tаj žаnr potpuno zаpostаvljen, preko potrebno.
Ako želiš da u životu bilo šta uradiš, moraćeš da se promeniš. A kada kažem da se promeniš, mislim na promene od kojih si bežao/la celoga života. Bežao/la si od njih zato što se plašiš, zato što ništa nisi uspeo/la da završiš, uvek odustaješ i ideš linijom manjeg otpora, zato što si kukavica!
U avgustu 2009, Tomislav Rančić i Igor Jovanović, u kućnom studiju zajedničkog prijatelja Baneta Lalića (MVP), snimaju instrumental za prvu pesmu „Pitaš me“. Nedugo nakon toga, u lokalni studio Resnička laboratorija zvuka kod Damjana Pavlice dovode Nenada Petrovića (bivše Mušterije) radi snimanja vokala. Time nastaje nešto što će se kasnije prerasti u Project Tosh.