U doba u kom država daje krompir za kulturu, mladi ljudi rezignirani ovakvom situacijom u društvu odlučili su da samostalno obnove ono što država želi da zaboravi. Čini se da živimo u vremenu u kojem je umetnost nešto što ne treba podržati, nešto što se smatra nepotrebnim ako se ne može iskoristiti u komercijalne svrhe.

Nekoliko hiljada građana, među kojima je najviše bilo srednjoškolaca i studenata, okupilo se danas na Trgu kralja Milana u Nišu, u mirnom protestu protiv nasilja, najavljenom preko fejsbuk stranice Budimo Vukove oči i uši. Nek ti je večna slava. Vuk Stoiljković 1992 - 2014 koja broji više od 31.000 članova. Protest je organizovan za pomen ubijenom studentu Vuku Stojiljkoviću (22) koga je u ponedeljak izbo nožem Dimitrije Stevanović (20).

Ovom čuvenom rečenicom, u Los Anđelesu će po 86. put biti dodeljena najprestižnija nagrada u svetu filma, Oskar. Ceremoniju, koja će se održati u Dolbi teatru 2. marta, vodiće poznata američka voditeljka i komičarka Elen Dedženeres. Već krajem prošle godine, kada je počela „sezona” dodela nagrada, počela su i nagađanja ko bi mogao da bude nominovan za ovogodišnju nagradu Akademije. Sada, kad znamo ko su nominovani, ostaje nam da predviđamo ko ima najviše šansi da se, na ceremoniji koja će biti prenošena širom sveta, domogne ove zlatne statue.

Premijera novog Atlantidinog muzičkog spota „Vrela stvar, ti i ja“ biće 14. februara, za Dan zaljubljenih. Pratite YouTube kanal benda: http://www.youtube.com/user/AtlantidaBand.

Beogradski autorski rok festival (BARF), koji je osnovalo Udruženje rok muzičara Srbije, jedan je od festivala koji se bori za održavanje rok kulture u našoj zemlji, prvenstveno autorskim radom izvođača, a potom i zaista vrednim nagradama. Tradicija ovog festivala počinje 2011. godine, a 26. decembra 2013. održan je treći po redu. Kao ovogodišnja voditeljka, pokušaću da vam dočaram atmosferu koju ste propustili ako niste posetili festival, nadajući se da ću vas zainteresovati da dođete sledeće godine. Takođe se nadam da će se sledeće godine prijaviti još više kvalitetnih rok bendova.

U filmskoj industriji odavno je prisutan trend ponavljanja. Sve češće se uz nova filmska ostvarenja koja nam dolaze iz SAD-a vezuju reči „prikvel” (nastavak koji se hronološki nalazi pre prvog dela), „sikvel” (nastavak), „rimejk” (film baziran na nekom ranijem ostvarenju) i „ribut” (ponovno pokretanje franšize). Ove godine se u bioskopima očekuju dva filma o Herkulu, nastavak „Spajdermena”, najavljene su čak tri adaptacije Petra Pana, a uskoro bi trebao da se pojavi i nova verzija „Godzile”. Iako je ova pojava sada primetnija nego ranije, ona nikako nije nova. Režiseri i producenti odavno pribegavaju ovim postupcima iz različitih razloga.

Nаstаo kаo sredstvo korišćeno isključivo u religijske svrhe, vаtromet je evoluirаo u globаlno prepoznаtljiv fenomen kаdа je reč o zаbаvi, i postаo neizostаvаn deo svаke proslаve i proslаvice kojа drži od sebe.

Šerlok Holms – izmišljeni lik, veoma kontroverzan, koji uvek izaziva reakciju, bilo pozitivnu bilo negativnu.

Svaka knjiga (a u današnje vreme bismo rekli – bilo koja knjiga) zrela je za prenošenje na veliki ekran, a što je kontroverznija to je veća šansa za uspeh. Isto se može reći i za lik Šerloka Holmsa. Mnogo puta ekranizovana priča prikazivana je i u televizijskom formatu, a uglavnom je lik najvećeg detektiva u istoriji predstavljan kroz vizuru reditelja koji nam nudi svoju verziju, uz neznatne ili krupne izmene u samim karakteristikama lika (i fizičkim i mentalnim), ponekad vrlo malo prateći osnovnu nit priče. Takav je slučaj i sa Šerlokom Holmsom reditelja Gaja Ričija.

Kаže se dа „odelo ne čini čovekа”, а dа li je to zаistа tаčno?

Opšte je poznаto dа modа kroz istoriju evoluirа, i znаmo dа su određeni modni trendovi bili zаštitni znаk određenih društvenih klаsа.