„Pisanje uvodnog teksta, uz veliki upliv emocija prema projektu, stvorenom najgore godine decenije bremenite negativnim istorijskim okolnostima, predstavlja težak zadatak čak i za iskusnog likovnog kritičara. Utoliko više, jer teško je pronaći, uz sve njene mene, uspone i padove, promene (kako formalnog tako i sadržajnog statusa) finansijsko-organizacionog konteksta, konstante identiteta, koji se vrlo dinamično razvijao, sazrevajući poput ličnosti iz sezone u sezonu”, prve su rečenice Mirjane Bajić, istoričarke umetnosti, povodom izložbe minijatura koja je održana od 17. do 31. XII 2013. u galeriji Singidunum u Beogradu.

Većina današnjih šefova država uživa u raskošnim rezidencijama i palatama i gleda svet sa visine kroz zatamljena stakla svojih automobila ili skupocenih naočara. Većina, ali ne i predsednik Urugvaja Hose Muhika, koji se odrekao udobnosti predsedničke palate u Montevideu i pretvorio je u prihvatilište za beskućnike.

6. februara u prostorijama URMUS-a biće održan humanitarni koncert za Lanu Nikolić, koja boluje od aplastične anemije. Ulaz je slobodan, ali je prilog poželjan. Bendovi koji će nastupati su BANDX (AC/DC tribute), Plutonia, Vrane Kamene i Block Out. Sa nekima od njih popričali smo o zalaganju rokera za humanitarne akcije, kao i o njihovim bendovima.

Martin Skorseze. Profil ovog istaknutog američkog režisera nije moguće obuhvatiti jednom skromnom recenzijom. Ukratko, njegova karijera je u konstatnom usponu, od sredine šezdesetih godina sve do danas. Jedan je od onih holivudskih velikana koji će, u istoriji filma, stati rame uz rame sa Hjustonom, Fordom, Altmanom i Linom. Krajem 2013. odlučio je da nas počasti još jednim remek-delom.

Prošla godina je bila odlična za ljubitelje stripa u Srbiji. Izdavači su se potrudili da zadovolje ukuse svih poštovalaca devete umetnosti. Veliki broj klasika je dobio novo ruho, objavljivana su razna kolekcionarska izdanja, a publici su predstavljeni i mnogi naslovi sa kojima nisu imali prilike da se sretnu na ovim prostorima. U ponudi su se našla dela iz sva tri glavna centra stripa – SAD, Japana i Francuske sa Belgijom.

Kada mediji nisu naklonjeni političkim prilikama u Rusiji, lako smetnemo s uma da Rusija, pored Putina, oligarha i gasovoda, ima i jednu od najbogatijih umetničkih istorija na svetu. Daroviti Rusi su retko propuštali priliku da se istaknu u mnogobrojnim vidovima umetničkog izražavanja, a ovde ćemo pažnju posvetiti ruskoj animaciji. Mnogo pre bajkovitih animiranih svetova Volta Diznija, na istoku su se oblikovale originalne zamisli i snimali filmovi koji, ni ceo vek kasnije, po maštovitosti ne zaostaju za kasnijim primercima.

Serija Radoša Bajića najavljena je kao istorijski spektakl po ugledu na produkciju HBO televizije, kao istoriografski tačno i precizno gledanje na prelomne trenutke naše prošlosti, kao nešto što će provocirati i otvoriti široku diskusiju, kao serija u kojoj će Srbi spoznati sve svoje zablude, dileme i greške. Nakon što je desetom epizodom završena prva (a kako se priča, i jedina) sezona ove epske trilogije o Drugom svjetskom ratu, dobili smo jedno veliko ništa. Ravna Gora se pokazala kao potpuni promašaj, a velika očekivanja su se raspršila brže od balona od sapunice.

Nova emisija televizije Art „Dva komada nečega” zasniva se na originalnom konceptu u kom gosti glume u neobičnim scenarijima. Autorka emisije je Natalija Ž. Živković, a kao goste ćemo videti osobe iz sfere kulture i andergraund kulture ali i osobe koje čiji poslovi nisu u sferi javnosti.

Studio nezavisne pozorišne trupe Kroz Prozor Fabrika, Studio Novi Teatar, upisuje novu generaciju studenata. U Studiju Novi Teatar možete pohađati radionice mjuzikla, glume i glume na francuskom jeziku. Časove drže mladi, uspešni i poznati profesionalci, operska pevačica i vokalni instruktor Nataša Tasić, koreograf Milica Cerović i profesor glume, francuski režiser, Žan Batist Demarinji.

Godinu dаnа po izlаsku prvog delа filmа iz „Hobit” trilogije usledio je nаstаvаk ove sаge - „Hobit: Šmаugovа pustošenjа”. Pričа se nаdovezuje nа onu zаpočetu u prvom od tri nаstаvkа а govori o dogаđаjimа koji su se dogodili šezdeset godinа pre onih kojih smo već bili svedoci u prethodnoj trilogiji Piterа Džeksonа nа ovu temu а reč je, nаrаvno, o „Gospodаru prstenovа”. Elem, vrаtimo se nа Hobitа.