U predstojećem izlaganju ću se osvrnuti na problem vremena u delu, obradiću likove i tematiku, a daću i lično mišljenje o drami, te izostaviti marginalne činjenice koje se pišu u domaćim zadacima iz lektire u srednjim školama, baš kao i Beket u drami „Čekajući Godoa“, pošto bi na pitanje „Fabula?“ bilo teško dati odgovor, s obzirom na to da drama nema fabulu u užem smislu. Dakle, ovaj članak je u obliku eseja ili subjektivne studije i ne može se koristiti kao školski rad.
Na trgu u gradu Salemu, okupila se jednog letnjeg jutra gomila muškaraca i žena da vidi javnu osudu Ester Prin. Zbog preljube koju je počinila, njena kazna je da nosi skerletno slovo A – znak kojim se žigoše preljubnica (adulteress). Zbog toga što je izdala muža, Ester Prin je osuđena na javnu sramotu, nošenje skerletnog slova do kraja života, kao i osudu društva.
Ima raznih vrsta ljubavi. Ljubav prema prijateljima, roditeljima, braći i sestama, ljubavnicima. A ima i raznih vrsta ljudi. Veselih, otvorenih, komunikativnih, prgavih, namćorastih, povučenih ljudi. „Da li ljubav zavisi od nekih spoljašnjih osobina?“ pitanje je koje su pisci, filozofi, slikari postavljali kroz svoja umetnička dela.
Od malih nogu uživala sam u čitanju knjiga. Postoji u njima nešto magično što me je vodilo na put po svetu. Maštovitost pisaca i lepo opisani predeli vodili su me ulicama Londona, Pariza, Moskve. Evo me sada u Reform-klubu, dok čuveni Fileas Fog pristaje na opkladu vrednu 20.000 funti, tvrdeći da se za samo 80 dana može obići svet.
Prošla godina je bila odlična za ljubitelje stripa u Srbiji. Izdavači su se potrudili da zadovolje ukuse svih poštovalaca devete umetnosti. Veliki broj klasika je dobio novo ruho, objavljivana su razna kolekcionarska izdanja, a publici su predstavljeni i mnogi naslovi sa kojima nisu imali prilike da se sretnu na ovim prostorima. U ponudi su se našla dela iz sva tri glavna centra stripa – SAD, Japana i Francuske sa Belgijom.
Ko su božjаci?
Božjаci, ubogi, prosjаci u zbirci pripovedаkа „Božji ljudi”, Bore Stаnkovićа, sа mаrgine se povlаče u centаr pаžnje. Tаko bivаju istureniji i osvetljeniji od drugih, „običnih” ljudi. Svi ti „drugi” sаmo su njihovi rođаci, prolаznici, jednostavno „ostаli” i u njihovoj su senci. Gotovo ni od kogа pаženi, а od svаkog sаčuvаni. Dа li je to čudo, promisаo neke „više sile”?