Ne pokušavaj da živiš zauvek. Nećeš uspeti.
Najčitaniji muzički i pozorišni kritičar svoje generacije, „savest Engleske” (verovatno zato što je bio Irac), vizionar i mistik, socijalista i idealista, a istovremeno cinik i oštar kritičar društva, Džordž Bernard Šo je u savremenoj umetničkoj istoriji ipak ostao najpoznatiji kao dramski pisac. Pisao je do duboke starosti, napisavši preko šezdeset pozorišnih komada. Veći deo života je bio vegetarijanac i nikada nije pio alkohol niti kafu.
„Kralj u žutom”, zbirka priča koja je poslužila kao inspiracija za popularnu seriju „Pravi detektiv”, prvi put je objavljen na srpskom jeziku.
Ovo najpoznatije delo američkog pisca Roberta V. Čejmbersa sadrži 10 priča, međusobno povezanih motivom uklete knjige, drame „Kralj u žutom”, koja one koji je pročitaju tera u ludilo ili u smrt.
U predstojećem izlaganju ću se osvrnuti na problem vremena u delu, obradiću likove i tematiku, a daću i lično mišljenje o drami, te izostaviti marginalne činjenice koje se pišu u domaćim zadacima iz lektire u srednjim školama, baš kao i Beket u drami „Čekajući Godoa“, pošto bi na pitanje „Fabula?“ bilo teško dati odgovor, s obzirom na to da drama nema fabulu u užem smislu. Dakle, ovaj članak je u obliku eseja ili subjektivne studije i ne može se koristiti kao školski rad.
11. juna u 20 h, u džez klubu Sinnerman, održaće se promocija romana „Potraga”, prve knjige trilogije „Poslednji grad” autora Nebojše Petkovića. Ovaj roman iz žanra epsko-apokaliptične fantastike opisuje svet koji je, pola veka posle strašnog rata, vraćen u okvire srednjovekovne, mračne i paganizmom oživljene stvarnosti. O knjizi će pored autora govoriti i recezent, frontmen grupe Orthodox Celts, Aca Seltik, a za dobru atmosferu pobrinuće se riff’n’roll sastav The Bite, koji će uskoro promovisati svoj novi album Life.
Ljudsko biće koje ima 70 kila sadrži pored ostalog:
- 45 litara vode
- Dovoljno kreča da se okreči jedan kokošinjac
- Fosfora dovoljno za 2200 šibica
- Masti za oko 70 sapuna
- Gvožđa za jedan ekser od dva cola
- Ugljenika za 9000 grafitnih olovaka
- Kašiku magnezijuma
Ja imam više od 70 kila.
Ovo je početak poglavlja „Život” nagrađivane knjige „Naivan. Super” norveškog pisca Erlenda Lua, i taj početak ilustruje i srž njegovog stvaralaštva – prosečno, sasvim ogoljeno ljudsko biće.
Poznata je pod imenom Kraljica zločina. Kada pomislite na njeno ime, asocijacije su nož, otrov, pištolj, ubistva na najrazličitijim mestima, ubistva sa skrivenim motivima i tajenstvenost zločina do samog kraja. Njene knjige su prevedene na 44 strana jezika i prodate u više od dve milijarde primeraka širom sveta. Za skoro 60 godina blistave književne karijere napisala je 78 kriminalističkih romana, 19 pozorišnih komada, itd. Pretpostavljate o kome govorimo. Dame i gospodo – Agata Kristi!
Furi je lutao ulicama. Nosio je uglavnom ukradene stvari ispod pocepanog džempera. Imao je porodicu, ali je zaboravio na nju. Tata mi je govorio da je u mladosti bio mnogo pametan. I, kada sam prolazila pored njega, pričao je. Često nepovezano, ali neke stvari su imale smisla. Nikada nisam bila od onih ljudi koji će nad nečijom tužnom sudbinom prosipati reči mržnje. On je bio genije koji je završio u ludilu.
Na trgu u gradu Salemu, okupila se jednog letnjeg jutra gomila muškaraca i žena da vidi javnu osudu Ester Prin. Zbog preljube koju je počinila, njena kazna je da nosi skerletno slovo A – znak kojim se žigoše preljubnica (adulteress). Zbog toga što je izdala muža, Ester Prin je osuđena na javnu sramotu, nošenje skerletnog slova do kraja života, kao i osudu društva.
Godina 1857. bila je godina revolucije u poeziji, kada izlaskom zbirke „Cveće zla“ u liriku ulaze do tada u njoj neviđene teme poput seksa, smrti, lezbijske ljubavi, tuge, vina... U svom poetskom manifestu simbolizma, u programskoj pesmi „Veze“, Šarl Bodler je izneo teoriju univerzalnih analogija, odnosno veza, saglasja, i time otvorio put jednoj sasvim novoj epohi, koja će izvršiti uticaj na sve potonje periode. On je smatrao da je pesnik tumač simbola, sa ulogom u povezivanju sveta simbola koji je potrebno protumačiti, sa svetom realnosti čitalaca.
Odavno se govori o tome kako slabo i retko čitamo, kako su dela velikana svetske književnosti dosadna, teška za razumevanje i kako nisu prilagođena današnjem načinu života, odnosno da zahtevaju više vremena nego što sebi možemo da priuštimo.