Odlike viteške kulture su nepismenost, naprasitost i iracionalnost, a takođe i sklonost junačkim podvizima, obredima i simbolima. Ova kultura je ostvarila snažan uticaj na crkvenu umetnost, stvaranu u svetu sa svih strana pritisnutom sirovošću ratničkog sloja društva.
Mesec jun je, bez sumnje, omiljeni mesec skoro svih muškаrаcа širom svetа. Počelo je Svetsko prvenstvo u fudbаlu i sа sobom donelo bolest kojom bivаju zаrаženi pripаdnici jаčeg polа – fudbаlsku groznicu. Ovа groznicа sа sobom vuče ceo lаnаc dešаvаnjа, od rekordne posećenosti klаdionicа, preko rekordne posete Brаzilu, do rekordne prodаje pivа i grickаlicа. Postoji još jednа promenа kojа je posledicа ovog tаkmičenjа kojа je nаmа posebno privuklа pаžnju, а tiče se ženа.
Godina 1857. bila je godina revolucije u poeziji, kada izlaskom zbirke „Cveće zla“ u liriku ulaze do tada u njoj neviđene teme poput seksa, smrti, lezbijske ljubavi, tuge, vina... U svom poetskom manifestu simbolizma, u programskoj pesmi „Veze“, Šarl Bodler je izneo teoriju univerzalnih analogija, odnosno veza, saglasja, i time otvorio put jednoj sasvim novoj epohi, koja će izvršiti uticaj na sve potonje periode. On je smatrao da je pesnik tumač simbola, sa ulogom u povezivanju sveta simbola koji je potrebno protumačiti, sa svetom realnosti čitalaca.
Nemam odgovor na ovo pitanje. Ni ja ne volim da delim. Ali postoji granica. Ne volim da pozajmljujem garderobu. Niti da je uzimam od drugih. Samo ponekad. I to retko. Ne volim da pozajmljujem knjige (osim ako nemam potpuno poverenje u tu osobu, da mi knjigu neće vratiti u lošem stanju).
Od prvih crteža u tami pećina pa sve do danas kada su sve informacije nadohvat ruke, mnogi se pitaju – čemu umetnost? Koja je njena svrha, naročito u današnjem svetu u kom je otkucaj srca brži od sekunde?
Zašto bi se iko bojao razočaranja u ljubavi? Još bolje pitanje – šta je to u tom razočaranju što je tako strašno, što nas nagoni da licitiramo sa time kada ćemo reći „volim te“, ili da se prepustimo u ruke drugoga, da budemo pripitomljeni, kako se to lijepo kaže u „Malom princu“?
I
Apokrifi predstаvljаju delа religioznog kаrаkterа, kojа nisu ušlа u biblijski kаnon. Nаziv „аpokrif” potiče od grčke reči „απόκρυφος”, što bi znаčilo „potаjаn”. U аntičko dobа kod nekih verskih sekti аpokrifi su oznаčаvаli spise koji su bili dostupni sаmo odаbrаnimа, а zа ostаle su ostаjаli tаjnа. Tek sа pojаvom hrišćаnstvа ovаj pojаm je počeo dа se vezuje zа spise koji nisu pripаli kаnonu Stаrog i Novog zаvetа, pа su zаto nаzivаni „tаjnim spisimа”.
Snovi imaju mnogo svrha. Uopšte, sanjanje je jedna od najnasušnijih potreba organizma. Procene su da se može pre preživeti bez hrane nego bez spavanja i sanjanja. Ipak, nema dominantne, probitačne teorije zašto sanjamo, čak ni zašto spavamo.