istorija

Prošlo je 100 godina od početka Velikog rata, sukoba koji je sejao smrt na svakom koraku, stradanja i tragedije epskih razmera. Ovo se posebno odnosi na moj, srpski narod, koji je nezabeleženom žrtvom u istoriji čovečanstva doprineo slobodi Evrope. Grčka za nas Srbe ima emotivni značaj.

Venecija je grad koji bi svakome ispričao hiljadu i jednu priču kamena, voda, bogatstva, moći i nestvarno lepe umetnosti. Međutim, Verona je mesto koje uvek priča onu jednu priču koja je poput hiljadu i jedne – o ljubavi, o Romeu i Juliji.

Efemerni spektakl je bio utvrđeno sredstvo proslavljanja vladara i dinastije, a jedna od njegovih glavnih funkcija bilo je uspostavljanje komunikacije između države i naroda. Efemerni spektakli mogu biti različitih karaktera (verskog, vojnog, građanskog, političko-dinastičkog ili funerarnog). Ovakvi spektakli se, kao sredstvo komunikacije vlasti sa narodom, sve više koriste već od Hatišerifa 1830. godine, kada Srbija dobija državnu i političku nezavisnost.

ODJEK, OCENE I POSLEDICE KONFERENCIJE

Konferencija u Beogradu i supersile

Osvrnućemo se i na stav supersila prema Beogradskoj konferenciji. SAD i SSSR nisu blagonaklono gledali na nesvrstane i njihovu aktivnost. Još je Banduška konferencija izazvala protivljenje supersila, pošto je Amerikancima smetalo skretanje neutralnih zemalja ulevo, a Sovjetima nezavisno organizovanje zemalja Trećeg sveta.

Za vreme carice Katarine Velike (1762–1796), Rusija je do osamdesetih godina XVIII veka ojačala i učestvovala u prvoj podeli Poljske (1772), a na jugu se proširila na prostoru današnje Ukrajine tokom rusko-turskog rata 1768–1774. godine. Kučukkainardžijskim mirom 1774. godine, Imperija je dobila Karbadiju (na Kavkazu), luke Kerč i Enikale na Krimu, kao i oblast oko ušća Dnjestra.

BEOGRADSKA KONFERENCIJA 1961. GODINE

Titova inicijativa za sazivanje konferencije

Vođen stečenim iskustvom, Tito je smatrao da treba dalje raditi na uspostavljanju bližih veza sa vanblokovskim državama, koje bi bile manifestovane u vidu sazivanja konferencije nesvrstanih država. Usledila je turneja po afričkim zemljama od februara do aprila 1961. tokom koje je Tito upoznao afričke lidere sa svojim planovima i sa Naserom se dogovorio oko sazivanja konferencije lidera vanblokovskih zemalja, kasnije poznate kao Prva konferencija nesvrstanih zemalja.

Prva konferencija nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. godine predstavlja jednu od prekretnica u razvoju politike i pokreta nesvrstanosti. Konferencija je formulisala osnovne principe politike nesvrstanosti i bila je podsticaj za dalji razvoj nesvrstanosti. Ta politika je nastala kao vid protesta protiv blokovske podele sveta novonastalih i nerazvijenih država koje su želele da vode nezavisnu spoljnu politiku.

Odlike viteške kulture su nepismenost, naprasitost i iracionalnost, a takođe i sklonost junačkim podvizima, obredima i simbolima. Ova kultura je ostvarila snažan uticaj na crkvenu umetnost, stvaranu u svetu sa svih strana pritisnutom sirovošću ratničkog sloja društva.

Ponesen patriotskim zanosom, a podstaknut člankom RTS-a o srpskim rodoljubivim pjesmama[fn]http://www.rts.rs/page/stories/ci/Велики+рат/story/2217/Иза+кулиса/1617276/"Креће+се+лађа+француска".html[/fn], potražio sam i jednu od mojih omiljenih „Jeremija pali topa” koju izvodi Tozovac. Kao predlog mi je na „Jutjubu” izašla i verzija te pjesme iz nekog našeg starog filma „Sreća u torbi”[fn]http://www.youtube.com/watch?v=zsPhVD_wZro[/fn]. Scena počinje kao proslava, i, kada jedan od aktera kaže: „Gasi svetlo, u mraku ko u braku”, saznajemo da je to zapravo neka vrsta momačke večeri (pošto je očigledno da nema žena). Tada se pale svijeće i oni ga nose kroz kuću pokrivenog bijelim plaštom i viču: „Vječnaja pamjat!” Te riječi inače na pravoslavnim sahranama izgovaraju  sveštenik i vjerni narod, i one predstavljaju nadu i molbu Gospodu da ime pokojnika bude ponavljano u vječnosti. Dakle, da ne bude zaboravljeno, pošto je ideja – onom koji je zaboravljen, koga niko ne spominje, nema spasenja.