Verujem da je većina ljudi čula za srpsko vojničko groblje u Solunu – Zejtinlik. Međutim, priča koja sledi je, čini mi se, nepoznata srpskoj istoriji i srpskoj javnosti. O ovom istorijskom mestu niste imali prilike da čitate, ovo je priča koja je potpuno neopravdano skrivena od očiju javnosti. Na ovaj način ćemo pokušati da od zaborava otrgnemo srpsko vojničko groblje u Jindrihovicama, verovali ili ne, po broju žrtava veće i od nadaleko poznatog Zejtinlika.
Prvi mаj je Međunаrodni prаznik rаdа. To je dаn nа koji su, 1886. godine u Čikаgu, rаdnici održаli velike demonstrаcije, trаžeći bolji položаj nа rаdnim mestimа, а pre svegа skrаćenje rаdnog vremenа nа osаm sаti. Protest je ugušen u krvi, а rаdničke vođe su osuđene nа smrt vešanjem ili nа dugogodišnju robiju. Vremenom, ovаj dаn dobijа nа znаčаju i trudbenici u većini svetskih držаvа počinju dа prvog mаjа svаke godine orgаnizuju proteste, osuđujući incident u Čikаgu i brutаlno gušenje slobode i volje grаđаnа.
Utorak, 15. april 2014. godine. Naizgled sasvim običan dan. Dan kao i svaki drugi. Ipak, toliko različit od svih drugih dana. Različit u svetskoj istoriji, i istoriji sporta uopšte. Ovo je priča o jednoj od najpoznatijih tragedija u svetu sporta, tragediji koja se dogodila na stadionu Hilsboro u Šefildu pre 25 godina.
Kada već govorimo o nečemu što se desilo davno, iako ne baš toliko davno, zašto ovu priču ne bismo počeli kao bajku?!
Dakle, nekada davno, pre nešto više od stotinu godina, preko sedam mora, preko sedam gora, žbunja i trava, preko velike mitske vode gde se nalazio i kraj sveta, tamo gde je ništavilo gutalo brodove, tamo daleko, u Americi, jedan čovek dođe na ideju da zabeleži zvuk, baš onako kako ga čuje.
Nаstаo kаo sredstvo korišćeno isključivo u religijske svrhe, vаtromet je evoluirаo u globаlno prepoznаtljiv fenomen kаdа je reč o zаbаvi, i postаo neizostаvаn deo svаke proslаve i proslаvice kojа drži od sebe.
Početkom februara u ruskom gradu Sočiju biće otvorene Zimske olimpijske igre. U susret ovim igrama krenućemo jednim prisećanjem koje i te kako postoji među građanima nekadašnje Jugoslavije.
„Želimo mir, ali nismo pacifisti. Mi smo svi militantni, svi radikalni. I to je suština Afričkog nacionalnog kongresa (ANK), oslobodilačkog pokreta koji se bori za slobodu svih naših ljudi. Ne postoji dilema: oružana borba ili pregovori? Oružanom borbom naterali smo režim aparthejda za pregovarački sto.”
April 1993. godine, Nelson Rolihlahla Mandela
„Nema žrtve koja bi se mogla uporediti sa onom koju su oni dali; i zbog toga nema slave koja bi se mogla uzvisiti tako visoko kao njihova, niti zahvalnosti koja bi mogla prevazići onu koju im dugujemo. Oni ne samo što imaju pravo na najlepše mesto u našim uspomenama, oni imaju pravo na sve naše uspomene, na sve ono što smo mi, jer mi postojimo samo zbog njih.”
M. Materlenk – „Odlomci rata”, prevod sa francuskog štampan u „Krfskom zabavniku” br. 17, 15. septembar 1918.
Čudo od deteta, karijera iz snova, 8 godina zatočeništva, godinu dana pakla u Americi i konačno normalan život u poslednjih 20 godina. Često kažemo da život piše romane, i zaista to jeste tako. Osvojila je 30 medalja od 1975. do 1981. godine. Olimpijska šampionka 5 puta, evropska i svetska prvakinja 9, odnosno 2 puta. Osvojila je 5 zlatnih medalja na Letnjim univerzitetskim igrama u Bukureštu 1981. godine. Prva u istoriji gimnastike dobija ocenu 10,0. Sve ovo je za 6 godina briljantne karijere postigla rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči, po mnogim ocenama, najbolja gimnastičarka u istoriji ovog sporta.
Od 23. avgusta 1942. do 2. februara 1943. godine, odigrala se jedna od najznačajnijih bitaka u Drugom svetskom ratu i možda najkrvavija bitka u istoriji ratovanja. U tih šest meseci, koliko je trajala bitka za Staljingrad, izgledalo je kao da je trenutak apokalipse došao. Vrlo brzo postalo je jasno da je ovo mnogo više od oružanog sukoba dve vojske. Pobeda je pobednicima donosila status besmrtnosti, i upravo zato je Hitler izdao naredbu da se Staljingrad osvoji po svaku cenu, a Staljin je svojim vojnicima naredio da Staljingrad ne sme pasti!