istorija

Zemlje Skandinavije se rijetko spominju kada su turističke destinacije u pitanju. Kad stiže ljeto, nude nam Grčku, Tursku, Tunis; kad je zima, navode se Austrija ili Slovenija. Vjerovatno zbog geografske udaljenosti i priča o velikim hladnoćama, sjever našeg kontinenta ostaje izvan turističkih preporuka. S druge strane, te su zemlje, pogotovo nakon jugoslovenskih ratova devedesetih, postale meka za ljude sa naših prostora, koji su otišli trbuhom za kruhom. U tome je prednjačila Švedska, zemlja koju je naš narod odavno opisao čuvenom doskočicom „hladno, al’ standard”. Red je, međutim, da se sazna nešto više o zemlji Hogara Strašnog, Abbe, Zlatana Ibrahimovića i Djevojke sa tetovažom zmaja. I to iz prve ruke.

Aktuelna sezona u Formuli 1 je završena trkom za Veliku nagradu Brazila na stazi Interlagos. Trijumfovao je Sebastijan Fetel, 13. put u sezoni. Očekivano. Osvojio je četvrtu uzastopnu titulu svetskog prvaka. Očekivano! Ipak, ova priča neće biti posvećena Fetelu, jer je tu manje-više sve poznato.

Suštinski značaj na ishod budućih događaja imali su nemački gubici u oklopnim jedinicama. Tenkovski puk „Velika Nemačka” imao je posle prva dva dana 53% onesposobljenih tenkova, dok je u 10. tenkovskoj brigadi taj podatak bio 40%. Prva dva dana nemačka avijacija je dominirala, ali se situacija drastično izmenila 7. jula kada je poletela celokupna sovjetska avijacija. Tog dana sovjetska vazdušna flota izgubila je svega 30 aviona, dok su nemački gubici, i na nebu, i na zemlji bili višestruko veći.

Š. je ushićen, izašavši iz voza, osetio lučki zadah dokova i palmi. Uputio se ka hotelu, nedaleko od same luke. Ostavivši tamo prtljag, rešiо se na obilazak periferije grada. Divi se borbi telegrafskih stubova protiv agava, bodljikave žice protiv bockavih palmi, magluštine smrdljivih tremova protiv vlažne tmine platana. Sve vreme Š. čeka telegram od svog bankara kojim bi ga obavestio o mogućnosti za kupovinu holandskih akcija. Kraj tih dvadesetih godina bio je Meka za špekulaciju. Šetajući i razmišljajući o Montičelijevim slikama, ne samo što je smetnuo sa uma bankara, već se obreo u jednoj ozloglašenoj lučkoj krčmi. Ali, transakciju je obavio. Nabasavši na jednog Arapina, verovatno ložača ili nosača na nekom teretnom brodu, došao je do hašiša.

Moral nemačke vojske bio je urušen. Da bi se situacija na Istočnom frontu preokrenula u njihovu korist, nemački Vermaht je planirao pobedu u ofanzivi. Ipak, u celoj priči postojali su i problemi. Naime, nemačka vojska još od 1942. godine nije imala kapacitet za bilo kakvu ozbiljniju akciju protiv sovjetskih snaga. Za to vreme, jedinice Crvene armije su, uprkos velikim gubicima, uspele da brojčano i tehnički nadmaše nacističke snage. Vermahtu nije preostalo mnogo izbora, osim odbrane mesta ofanzive. Odabir je pao na Kursk.

Heroj Sovjetskog Saveza, Grigorij Panežko, rekao je: „Bila je takva buka da je probijala uši, krv je iz njih tekla. Opšti tutanj motora, razbijanje metala, grohot, pogoci kumulativnih granata, divlji škrgut raznetog gvožđa, direktni pogoci izbacivali su kupole, savijali topovske cevi. Od pogodaka u rezervoare goriva, tenkovi bi odmah planuli.”.

Srbija je prvi put u proteklih 95. godina obeležila Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Prvi put smo našim precima, koji su se žrtvovali za slobodu otadžbine, odali počasti koje im oduvek pripadaju. Tog 11. novembra 2013. godine obeležen je državni praznik, u znak sećanja na golgotu srpskog naroda, ali i trijumfalni put i povratak srpske vojske u periodu od 1914. do 1918. godine.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar 1918. godine. Bilo je to primirje kojim je okončan najveći od svih ratova u dotadašnjoj istoriji Evrope i sveta. Primirje je trebalo da se pretvori u trajni mir koji bi obezbedio oporavak i napredak evropskih zemalja. Pariska konferencija, koja je trajala od 18. januara do 28. juna 1919. godine, imala je zadatak da ostvari ove ciljeve. Nažalost, primirje se nikad nije pretvorilo u istinski mir. Zašto?

U istoriji, nebrojano puta smo bili svedoci uplitanja politike u sport, iako se svi političari zalažu da, barem formalno, politika ostane van sportskih okvira. Političkih odluka bilo je mnogo, kako u bližoj, tako i u daljoj istoriji, ali retko koja je izazvala toliko pažnje svetske javnosti kao scena na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine.

Poslednji deo ove priče o najvećoj nuklearnoj katastrofi u istoriji čovečanstva, posvećen je gradu Pripjatu, koji je u godinama posle nesreće dobio naziv Avetinjski grad.