U mnoštvu maestralnih fudbalera koji su protutnjali svjetskom scenom u ovih stotinak godina, uvijek se izdvajaju oni najbolji: Pele, Maradona, Zidan, Ronaldinjo, Platini... Neko po golovima, neko po driblinzima, titulama, harizmi. U ovom tekstu htio sam izdvojim četiri vrhunska igrača iz različitih epoha, čiji su se fudbalski talenti ukrštali sa neobičnim životnim pričama i istorijskim okolnostima koje su im u potpunosti mijenjale životni put.
Nedavno, šetao sam ulicama prestonice. Bio je lep i sunčan dan u mom Beogradu. Iskoristio sam priliku da, možda, poslednji put ove godine uživam u blistavom sjaju sunčeve svetlosti. Zraci su se smejali svakom delu grada. Hodao sam prostorom Kalemegdana, a onda se zagledao u predivan odsjaj zraka na ušću Save u Dunav. Koračao sam i, sa izlaza beogradske tvrđave, uputio se na Kosančićev venac.
Postoje dve zvanične verzije o uzrocima katastrofe. Po prvoj, objavljenoj tokom avgusta 1986. godine, uzrok nesreće je isključivo greška operatera, dok je po drugoj, objavljenoj 5 godina kasnije, kao razlog nesreće naveden nedostatak u dizajnu kontrolnih šipki, što je prema ocenama stručnjaka bio ogroman nedostatak reaktora.
Kada vam sledeći put muzej bude samo dosadna alternativa tokom kišnog dana koji vas je zadesio na putovanju, razmislite ponovo! Muzeji u 21. veku su toliko zanimljivi da ih je šteta zaobilaziti kao velike, dosadne hale, pune nepoznatih slika. Savršeno je normalno što želite da preskočite tu crvenu vrpcu i dodirnete sliku, pipnete ulje, osetite miris drvenog rama... I niste sami! Muzeji iz ovog teksta razumeju svoju publiku, dok eksponati komuniciraju sa posetiocima. Oni spajaju radoznalce i eksponate, u nadi da će kod prvih probuditi skrivenu ljubav prema umetnosti, kulturi i nauci, dok će drugi dobiti pažnju koja im pripada.
Postoje pojedinci u istoriji čovečanstva koji su bili opsednuti idejom da vladaju celim svetom. Njihova želja za osvajanjem bila je nezasita, a želja svakog osvajača je da pokori najveću i najmoćniju silu. Kroz istoriju, upravo je Rusija bila taj najveći izazov i zalogaj za neke od najvećih osvajača na teritoriji Evrope. Iako su svoje pohode vodili u različitim vekovima, Napoleon i Hitler imaju zajedničko mesto poraza.
Pre šest godina u SAD je proslavljeno 400 godina od osnivanja prve kolonije na teritoriji Severne Amerike. Koloniju Džejmstaun (Jamestown) osnovali su 1607. godine preduzimljivi trgovci Virdžinijske kompanije, koji su se bavili uvozom duvana. Osnivanje Džejmstauna se obično posmatra kao početak trajne kolonizacije Severne Amerike. Međutim, pravi početak se desio još 1585. godine, i tada započinje priča o misterioznoj, izgubljenoj koloniji.
Eksplozija se desila 26. aprila 1986. godine u reaktoru broj 4, poznatom kao reaktor „Černobilj”, Nuklearne elektrane „Lenjin”, u 1:23:47 časova posle ponoći po moskovskom vremenu. Prilikom spuštanja kontrolnih šipki u RMBK reaktor, koje je trebalo da snize nastanak neutrona i postepeno zaustave lančanu reakciju, dolazi do povećanja reaktivnosti u reaktoru, što je svakako potpuno suprotno glavnoj funkciji tih šipki. Ova osobina je rezultirala snažnom eksplozijom.
Sudbonosnog 25. aprila 1986. godine, tokom dana, započeto je testiranje i postepeno gašenje reaktora. Ipak, potpuno neočekivano ugasila se regionalna elektrana. Upravnik kijevske mreže naložio je da se sva testiranja odlože za noć, kada bi opala opterećenost mreže i potrošnja električne energije. Odlaganjem eksperimenta, testiranje je preuzela noćna smena, koja nije bila sastavljena od profesionalaca koji su radili u dnevnoj. Bili su to radnici sa malim ili nikakvim iskustvom u nuklearnoj industriji, dovedeni iz elektrana koje su mahom radile na ugalj. Jedino je glavni inženjer, Anatoli Djatlov, imao iskustva u instalaciji nuklearnog reaktora u podmornici. Iz svega navedenog, zaključak je da je odlaganje testa za ponoć značilo početak katastrofe.
Černobiljska katastrofa je najveći nuklearni kvar u istoriji čovečanstva, a istovremeno i jedini nuklearni kvar sa najvišim stepenom opasnosti, 7 prema INES-u (eng. Internacional Nuclear Event Scale). Nuklearka Černobilj (Lenjinova memorijalna nuklearna elektrana) je smeštena u istoimenom gradu u Ukrajini, tadašnjem Sovjetskom Savezu. Nalazi se u blizini grada Pripjata, 18 km severozapadno od Černobilja, 16 km od granice sa Belorusijom i oko 110 km severno od prestonice Kijeva.
Naizgled, sasvim besmisleno pitanje. Svaki gordi Britanac, ali i mnogi drugi ljubitelji ove igre, širom Evrope neće imati nedoumicu. Takođe, nikako se ne bi moglo ni pretpostaviti da ovo pitanje zapravo otvara i mnoga druga. Da li se bilo koje otkriće može izdvojiti iz opštih istorijskih tokova? Da li je moguće stvoriti nešto za šta prethodni društveni razvoj nije dao nikakvog povoda? I na kraju, da li je moguće zaustaviti vekovni razvoj i grananje bilo kojeg ljudskog izuma, pa tako i jednog sporta?