Balkansko Arhitektonsko Bijenale (Balkan Architectural Biennale - BAB) održava se od 18. do 24. decembra u prostorijama Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj. Zvanično otvaranje je u ponedeljak 18. decembra u 19 časova.
arhitektura
Da li znate kako se zvao i gde se nalazio prvi drumski most u Beogradu? Prolazeći kraj Brankovog mosta pre desetak godina zagledao sam se u noseće stubove koji se nikako nisu uklapali u ostatak konstrukcije. Stubovi su bili veoma stari, mogu reći stilski urađeni, a ostatak mosta mi je delovao više modernistički. Moje razmišljanje je bilo da je tu, na mestu Brankovog mosta možda bio neki drugi most u daljoj prošlosti. Pitanje na početku teksta je istorijsko i moram priznati da nisam u tom trenutku znao da je tridesetih godina prošlog veka, na mestu gde se nalazi Brankov most, bio velelepni viseći most kralja Aleksandra.
„Tadž Mahal nije arhitektonsko delo kao što su to druge građevine, već strast ljubavi jednog vladara iskovana u živom kamenu.“
Ser Edvin Arnold,
britanski pesnik
U svetu postoji mnogo priča koje govore o ljubavi, uglavnom onim tragičnim. Ova je tužna, a ujedno lepa. Ovo je priča o ljubavi, toliko velikoj i jakoj da je, zapravo, ljubav podigla Tadž Mahal. Da ovo zdanje, koje oduzima dah ne postoji, verovatno bi ljudi pomislili da je cela priča bajka. Međutim, ovo je bajka na javi. Da bismo došli do Tadž Mahala, moramo krenuti hronološkim redosledom.
Lepa i elegantno odevena gospođa se zaustavi, zavuče ruku u tašnu, izvuče malo sitniša i pruži ga starcu. Zapušten, u preširokom odelu i u suknenim papučama – lica izbrazdanog borama, kose sede i kratke a ipak zamršene, brade duge i neuredne – starac se nasmeši. I sporim pokretom, spusti milostinju u sandučić za dobrovoljne priloge za izgradnju katedrale Sagrada Familia (Sveta Porodica). Ovo je istinit događaj, jedna od retkih anegdota iz veoma mirnog života Antonija Gaudija, provedenog među zidovima jednog grada – Barselone.
Venecija je grad koji bi svakome ispričao hiljadu i jednu priču kamena, voda, bogatstva, moći i nestvarno lepe umetnosti. Međutim, Verona je mesto koje uvek priča onu jednu priču koja je poput hiljadu i jedne – o ljubavi, o Romeu i Juliji.
Kada se pomene Venecija, prva asocijacija je čuveni karneval pod maskama. Zatim kroz glavu prolazi mnogo legendi koje se vezuju za ovaj grad. Sve priče ikada ispričane o ovom jedinstvenom mestu vuku svakog čoveka da poseti Veneciju. Kada je jednom vidite, imaćete želju da joj se ponovo vratite.
Ričard Bakminster Fuler, među poštovaocima zvan i Baki Fuler, jedan je od svetskih umova i genija koji opravdavaju Ajnštajnovu konstataciju da velikim čoveka čini njegov karakter, a ne samo intelekt. Fulerova životna priča vraća veru u ljude, motiviše da uradimo više i poručuje da ni jedan kraj nije konačan, sem smrti koja najčešće ovakve ljude učini večnima.
Distopija
Distopija se definiše kao ideja o društvu koje je u kontrolisanom i na neki način ugušenom stanju, često pod maskom utopije.
Utopija je po definiciji mesto koje ne postoji. Distopija se, za razliku od toga, ne treba shvatiti tek kao mesto koje takođe ne postoji, a umesto idealnog (utopijskog) društva predstavlja neko totalitarističko (distopijsko) društvo. Umesto toga, distopiju treba shvatiti kao postojeće mesto, kao mesto koje je već ovde. A to nam potvrđuju svi filmski prikazi distopija.