Svakakvih zombija ima; onih koji trče, koji su tromi, koji ne mogu da podnesu dnevnu svetlost, koji ne vide u mraku pa do onih iz filma koji će u narednih nekoliko redova biti u fokusu. Ovi nemrtvi su specifični, reaguju na zvuk i miris, tako da ako ste dovoljno tihi i ukoliko ste premazani posebnom kremom koja će vas koju čulu njuha živih mrtvaca učiniti neinteresantnim, prilično ste bezbedni.
Zombiji, mutirani zombiji, klonovi, ljudi, poludeli kompjuteri pa još malo zombija i to je otprilike "Pritajeno zlo: konačno poglavlje" (Resident Evil: The Final Chapter). Pol Anderson je i ovoga puta za rediteljskom palicom i ponovo je sa nešto tanjom pričom uspeo da udeblja svoj i novčanih svojih producenata. Film se pred publikom u Japanu pojavio u decembru 2015. a u Severnoj Americi je imao svoj debi 27. januara 2016. godine.
"Mesto krvoprolića" ("Carnage Park") je film Mikija Kitinga baziran na istinitoj priči koji nije baziran na istinitoj priči.
Škorpion Džo i Leni su pljačkaši banaka u pokušaju. Pri jednom takvom pokušaju oni otimaju Vivijan i kreću sa njom u nepoznatom pravcu bežeći od duge ruke zakona.
Svašta se dešava po belosvetskim zabitima. Sujeverje je uvek bilo inspiracija umetnicima a upravo je tako nešto podstaklo Hong-Jin Naa da snimi "Jaukanje" (곡성). Nisu nam bliska dalekoistočna verovanja i misticizam a ovaj film je dobar način da ih upoznamo i sa njima se saživimo barem tih nešto više od dva i po sata koliko traje ova avantura.
Holandija - neoliberalna utopija, zemlja širokih shvatanja i uskih rečnih kanala. Poznata po lalama, fudbalu, pivu, drvenim klompama i vetrenjačama. Ove poslednje navedene su vekovima bile bitan činilac holanskog društva, od vetra i njih je zavisilo hoće li biti svežeg brašna na stolu koje će prehraniti stanovništvo zemlje čiji se najveći deo nalazi ispod nivoa mora. Manje je poznato da je povremeno neki mlinar prodavao dušu đavolu kako bi njegova vetrenjača radila non-stop, sa ili bez vetra. O tome nam govori prvi dugometražni film Nika Jongeriusa "Masakr u vetrenjači" ("The Windmill Massacre").
- Kuc-kuc.
- Ko je?
- "Taj i taj".
- Koji "taj i taj".
- "Taj i taj" koji "to i to."
U jeku "zombimanije", odnosno trenutku kada je svetska popularna kultura potpuno poludela za hodajućim mrtvacima stiže nam "Voz za Busan" (부산행) reditelja Jon Sang-Hoa čiji je rad pre ovoga bio orijentisan na animirane filmove. Pojavljivanje ovog ostvarenja u svetskim bioskopima se otprilike poklapa sa početkom prikazivanja sedme sezone "Okružen mrtvima" ("Walking Dead"), tako da je tajming za jednu zombi avanturu savršen.
Svašta sam gledao u poslednje vreme. Uglavnom su to bili katastrofalni filmovi sa po nekim izuzetkom i onda mi je pred oči došla "Opasnost iz dubine" ("The Shallows") iz 2016. godine. Kako sam već navikao na svakakve bljuvotine ovo ostvarenje nije na mene ostavilo utisak želudačne tekućine sa komadićima nesvarene hrane ali daleko od toga da je dobar.
Uvek sam cenio kada se na nevelikom prostoru odigrava radnja dobrog filma. Još kad nema ni mnogo likova a budžet je skroman velika je veština od tih sastojaka snimiti nešto kvalitetno. Zbog toga respektujem "Zelenu sobu" ("Green Room") reditelja Džeremija Solnijea koja je premijerno prikazana na Kanskom festivalu 2015. godine.
