Zombiji, mutirani zombiji, klonovi, ljudi, poludeli kompjuteri pa još malo zombija i to je otprilike "Pritajeno zlo: konačno poglavlje" (Resident Evil: The Final Chapter). Pol Anderson je i ovoga puta za rediteljskom palicom i ponovo je sa nešto tanjom pričom uspeo da udeblja svoj i novčanih svojih producenata. Film se pred publikom u Japanu pojavio u decembru 2015. a u Severnoj Americi je imao svoj debi 27. januara 2016. godine.
Pred nama je treći film iz serijala "Pročišćenje", ovoga puta pod nazivom "Izborna Godina" (The Purge: Election Year). Kao i prethodna dva i ovaj je režirao Džejms DeMonako i ponovo je loše realizovao dobru ideju.
Svi znamo Meri Šelinu priču o Frankenštajnu. E pa, Pol Mekuiganov "Viktor Frankenštajn" ("Victor Frankenstein") je, što bi Vuk Karadžić rekao, "isto to samo malo drugačije" ili što bi ja rekao "isto to samo mnogo lošije".
Najnovije ostvarenje Endija i Lane Wahowski „Jupiter Ascending” (domaci naziv „Jupiter: Uzdizanje”) je film koji je startovao u bioskope februara 2015. godine (sa zakašnjenjem od 6-7 meseci od prvobitne najave). Pod palicom brata i sestre Wahovski i stilom koji konstantno prate, na svetlost dana dolazi još jedna sf avantura. Ovaj put putovanje se širi na čitav univerzum.
Deljenje poslednjeg nastavka neke knjige na dva filma postalo je redovna pojava u Holivudu, i to je u dosadašnjoj praksi donosilo različite rezultate što se tiče kvaliteta. Međutim, što se tiče finansijskog rezultata, uspeh je bio gotovo zagarantovan, pa bi bilo bolje da se naviknemo na ovaj fenomen.
Film je rađen u režiji Kristofera Nolana. To je jedan od onih filmova za koje sami sebi postavljate pitanje: „I šta se onda desilo?” Film traje 169 minuta, ali to nećete ni primetiti. Naučna fantastika, triler prožet emotivnim trenucima koji su svakom od nas bitni. Ističe koliko je velika povezanost između roditelja i dece, i kako smo u borbi za sopstveni život nemilosrdni.
Ovu kritiku pišem tri dana nakon što sam pogledao film, što mi uglavnom nije običaj. Kritike najčešće pišem dan posle gledanja, ili možda čak i iste večeri, ako sam bio na nekoj popodnevnoj projekciji a potpuno sam načisto sa svojim osećanjima u odnosu na pogledano. Međutim, ovaj film je kod mene izazvao donekle oprečna osećanja i mišljenja, pa sam morao da sačekam da mi se svi ti utisci iskristališu.
Još jedan popularan roman namenjen tinejdž-demografiji doživeo je svoju ekranizaciju. Ovog puta u pitanju je adaptacija romana Džejmsa Dašnera – „Bekstvo iz lavirinta” (The Maze Runner). Protagonista Tomas se budi u ruralnoj komuni ograđenoj zidinama lavirinta. Zarobljen i bez sećanja, Tomas pokušava da se prilagodi novonastaloj situaciji i da sa ostalim pripadnicima komune pronađe slobodu i otkrije razlog njihovog zatočeništva u lavirintu.
Poznat je mit da čovek koristi samo 10% moždanog kapaciteta, a u filmu „Lusi” nam Luk Beson nudi svoju verziju odgovora na pitanje: šta bi bilo kada bismo mogli da koristimo svih 100%? Ovo na prvi pogled deluje kao zanimljiva premisa za jednu dobru naučnu fantastiku, a uzevši u obzir da se Beson ranije dobro snalazio u ovom žanru i da je u glavnoj ulozi Skarlet Johanson, očekivanja pre gledanja filma bila su visoka.
Nakon uspešnog prednastavka (prequel) „Planete majmuna” iz 2011, u bioskope nam je stigao nastavak ovog dugo iščekivanog ostvarenja, pa bi bio red da se podsetimo tog filma. To leto 2011. bilo je pomalo razočaravajuće za sve filmofile širom sveta, jer gotovo da nijedan od blokbastera te godine nije u potpunosti opravdao očekivanja, pa je ovaj veoma dobar film umnogome vadio prosek te godine.