Deljenje poslednjeg nastavka neke knjige na dva filma postalo je redovna pojava u Holivudu, i to je u dosadašnjoj praksi donosilo različite rezultate što se tiče kvaliteta. Međutim, što se tiče finansijskog rezultata, uspeh je bio gotovo zagarantovan, pa bi bilo bolje da se naviknemo na ovaj fenomen.
Još jedan popularan roman namenjen tinejdž-demografiji doživeo je svoju ekranizaciju. Ovog puta u pitanju je adaptacija romana Džejmsa Dašnera – „Bekstvo iz lavirinta” (The Maze Runner). Protagonista Tomas se budi u ruralnoj komuni ograđenoj zidinama lavirinta. Zarobljen i bez sećanja, Tomas pokušava da se prilagodi novonastaloj situaciji i da sa ostalim pripadnicima komune pronađe slobodu i otkrije razlog njihovog zatočeništva u lavirintu.
Ne, u ovom tekstu se nećemo baviti masakriranjem lika iz naslova, koje je u istoimenom filmu tako (ne)uspešno obavio nesrećni Silvester Stalone. Sudija Dred nas zanima isključivo kao papirni junak, ako on to uopšte jeste.
U korak sa razvojem čovečanstva išao je oduvek i strah od takvog napretka. Strah da bi sama ljudska rasa mogla okončati svoje postojanje. U vreme klimatskih kataklizmi, izumiranja flore i faune, rasprostanjenosti štetnih gasova i supstanci, gladi, nemaštine, eksploatacije, nastanka nuklearnog oružja i stalnih ratova, distopični filmovi su odigrali svoju ulogu u pokušaju podizanja svesti građanina sveta, svojim drastičnim prikazima bliže ili dalje budućnosti. Ovom prilikom prisetićemo se ostvarenja od pre četrdesetak godina i videti kakav su nam razvoj događaja predvideli ljudi sedamdesetih. Film je nastao po uzoru na roman Harija Harisona iz 1966. - Make Room! Make Room! Kako to obično biva, Harison nije bio zadovoljan konačnom verzijom reditelja Ričarda Flajšera.
-Ako nemate čistu viziju uspona, naši investitori će izgubiti dosta poverenja...
-A šta mislite da radim ovde na Zemlji? Da uživam na ovom vazduhu?!
Svaka sličnost sa stvarnim osobama, pojavama i institucijama je namerna. Nil Blomkamp, tvorac filma Elizijum (2013), bez okolišanja, hirurški precizno, a opet dovoljno uočljivo, zaseca otkriveno tkivo društva. Ovaj kratki dijalog sa početka teksta naglašen je u filmu, koji po žanru ne pretenduje da bude društveno angažovan. Ali ova SF akcija zapravo to jeste. Ekipa koja je radila na filmu to jeste.
Jedan od filmova za koji se sa pravom može reći da je obeležio filmsko stvaralaštvo. Ukoliko nakon napornog dana ili pred spavanje želite da pogledate film jednostavne priče, sa obiljem neoriginalnih replika, koji ne zahteva vašu punu pažnju, zaobiđite ovo ostvarenje. Dobar deo publike se čak žalio da je adaptacija isuviše kompleksna. Istina, film jeste složen, ali prevashodno zbog toga što su gledaoci navikli da ne moraju u potpunosti da koriste svoje mentalne potencijale. Stoga, kada se susretnu sa ovakvim ostvarenjem, ostaju zatečeni. Naravno, priča nije u potpunosti nepojmljiva, kao što vam se možda čini iz prethodnih redova, samo zahteva od gledaoca da joj se posveti kako bi je razumeo.
Džejms Mektig - reditelj filmskog ostvarenja koje je uzburkalo savremeni svet. Ali, pitanje koje bi trebalo postaviti je: da li je tako bilo pre događaja na Vol Stritu? Pre nego što su različite organizacije i grupe građana preuzele masku Gaj Foksa i učinile je simbolom otpora protiv tiranije elitnih državnih struktura i vlasti?