prikaz knjige

Iz ugla jednog čitaoca.

Dok tumarah međ policama ruske književnosti gradske biblioteke slučajno naiđoh na jedan umu od ranije poznat naslov. Beše to skup reči koji su na prvu asocirali na poznatu video igru koju, moram priznati, nikada nisam igrao. Ranije sam dosta toga čuo o Metrou Gluhovskig i sve su to bile reči hvale te uzeh tešku knjigu tvrdog poveza s police i rekoh da bacim pogled. Otvorih nasumično stranicu, negde na sredini knjige, očima isto tako nasumično odabrah pasus i videh da oči jednostavno lete preko teksta. Pitko je, pomislih, a i delovala je zanimljivo te sam je zadužio na par dana.

U predstojećem izlaganju ću se osvrnuti na problem vremena u delu, obradiću likove i tematiku, a daću i lično mišljenje o drami, te izostaviti marginalne činjenice koje se pišu u domaćim zadacima iz lektire u srednjim školama, baš kao i Beket u drami „Čekajući Godoa“, pošto bi na pitanje „Fabula?“ bilo teško dati odgovor, s obzirom na to da drama nema fabulu u užem smislu. Dakle, ovaj članak je u obliku eseja ili subjektivne studije i ne može se koristiti kao školski rad.

Na trgu u gradu Salemu, okupila se jednog letnjeg jutra gomila muškaraca i žena da vidi javnu osudu Ester Prin. Zbog preljube koju je počinila, njena kazna je da nosi skerletno slovo A – znak kojim se žigoše preljubnica (adulteress). Zbog toga što je izdala muža, Ester Prin je osuđena na javnu sramotu, nošenje skerletnog slova do kraja života, kao i osudu društva.

Ima raznih vrsta ljubavi. Ljubav prema prijateljima, roditeljima, braći i sestama, ljubavnicima. A ima i raznih vrsta ljudi. Veselih, otvorenih, komunikativnih, prgavih, namćorastih, povučenih ljudi. „Da li ljubav zavisi od nekih spoljašnjih osobina?“ pitanje je koje su pisci, filozofi, slikari postavljali kroz svoja umetnička dela.

Od malih nogu uživala sam u čitanju knjiga. Postoji u njima nešto magično što me je vodilo na put po svetu. Maštovitost pisaca i lepo opisani predeli vodili su me ulicama Londona, Pariza, Moskve. Evo me sada u Reform-klubu, dok čuveni Fileas Fog pristaje na opkladu vrednu 20.000 funti, tvrdeći da se za samo 80 dana može obići svet.

Prvobitna zamisao - osvrt na distopijsko delo Oldusa Hakslija Vrli novi svet iz 1932. godine kao nekakve preporuke za čitanje je pala u vodu iz dva razloga. Već je sve poznato i dostupno na internetu o pronicljivom Haksliju, avangardnom apologeti indvidualnog i humanog u čoveku, uživaocu meskalina i istočnjačkog misticizma, inspiraciji Dorsa, i njegovom delu, a čitaoce koji se nisu susreli sa njim teško da ću privući jednostavnim opisom radnje. Ostaje intepretacija. Pokušaj da kroz vlastiti doživljaj dela i upoređivanjem sa današnjicom aktuelizujem pitanja romana onima koji su ga pročitali ili, pak, zainitrigiram ili odvratim one koji nisu.

Štа je to nа štа ste ponosni? Imа li stvаri u Vаšem životu koje Vаs čine posebno ponosnim? Zаmislite se dobro. Nаrаvno dа ih imа. Sаd, koje su to stvаri? Ne morаte dа žurite, dobro promislite. Novi telefon, novi аutomobil, finаnsijski uspeh koji ste postigli? A one stvаri koje nisu mаterijаlnа dobrа, koje tаkoreći pripаdаju duhovnoj sferi? Dа li možete dа se setite nečeg tаkvog, а dа ste nа to izuzetno ponosni? Dа mаlo pomognem, zаmislite dа ne znаte dа čitаte i pišete.

Nedavno sam se vratila svojoj velikoj ljubavi – knjizi. Sasvim slučajno, u moje ruke je dospela knjiga Siniše Ubovića ,,Put promene …I neće biti kraja čudesima…’’ Iz samog naziva knjige nazirala se ,,radnja’’, ali skeptičan pristup kada su knjige sličnih naziva u pitanju ovog puta nije bio opravdan. Saznala sam, prvo, da je inspiracija za pisanje ove knjige upravo žena po imenu Lujza Hej, koja još od svog prvog bestselera iz 1974. godine radi na polju motivacije, samopomoći i ličnog razvoja.

Igal Šamir, svetski poznati violinista, svu svoju ljubav prema ovom instrumentu preneo je na hartiju, pokušavši da nam pokaže sve njegove lepote. Kao pilot u izraelskoj avijaciji, pokušao je i da nam približi funkcionisanje izraelske obaveštajne službe.

U Francuskoj 1940. godine, poznati violinista, u službi nemačke vojske, Gustav Šulc jedno veče biva pozvan na privatni koncert za uže rukovodstvo Trećeg Rajha. Ponevši određene spise koje je hteo da pokaže nakon koncerta, održava sjajan performans, uprkos prisustvu i samog firera. Nedugo zatim biva ubijen zbog tih spisa koje je imao kod sebe. Ceo tok tog događaja je pratio jedan dečačić kroz vrata i prozor svoje sobe, koja se nalazila u zamku gde je koncert i održan. 

Kami s pravom navodi da su svi veliki umetnici monotoni. Slično Lajbnicovim monadama, uslovno rečeno, njihova dela na različite načine oslikavaju isto stanje sveta, tj. prirodu karakterističnu za određenu individuu. Koliko je tvorevina oblikovana tvorcem, toliko je i tvorac oblikovan tvorevinom. Ovo su principi koje možemo prepoznati i kod Hesea. Osvrnućemo se na jedan od njegovih ranijih i manje poznatih romana. Već se u ovom delu naslućuju obrisi ideja koje ćemo susretati i u potonjim radovima.