Ovo delo naslikao je Ticijan Večeli oko 1515. godine sa svojih oko 25 godina u periodu visoke renesanse. Naručilac je bio Nikolo Aurelio i slika predstavlja proslavu njegovog braka sa Laurom Bagaroto. Slikano uljem na platnu, ovo remek delo se nalazi u galeriji “Borgeze” u Rimu.
Tokom kasnih 70-ih i ranih 80-ih nastaje novi pravac u hevi metаl muzici a uz to i novi pokret. Taj prаvаc nаstаje pod uticаjem Novog Talasa Britаnskog Hevi Metala ( New Wave Of British Heavy Metal-NWOBHM), pаnkа i hаrd kora ali istovremeno stvаrаjući novi zаmаh teške muzike.
Distopija
Distopija se definiše kao ideja o društvu koje je u kontrolisanom i na neki način ugušenom stanju, često pod maskom utopije.
Utopija je po definiciji mesto koje ne postoji. Distopija se, za razliku od toga, ne treba shvatiti tek kao mesto koje takođe ne postoji, a umesto idealnog (utopijskog) društva predstavlja neko totalitarističko (distopijsko) društvo. Umesto toga, distopiju treba shvatiti kao postojeće mesto, kao mesto koje je već ovde. A to nam potvrđuju svi filmski prikazi distopija.
Vreme je za malo teorije. Ukoliko ste pomislili da su računari u vašoj omiljenoj igraonici, vašoj kancelariji, ili pak nekoj drugoj instituciji, nasumično povezani, sa gomilom isprepletenih kablova kojima se naizgled ne može utvrditi ni broj ni izvor – prevarili ste se. Zapravo se radi o relativno uređenim sistemima.
Rej Bredberi, jedan od najznačajnijih pisaca naučne fantastike dvadesetog veka, preminuo je nedavno, u 91. godini života. Ovim prikazom ćemo se podsetiti jednog od njegovih najznačajnijih dela i u isto vreme, onima koji nisu pročitali knjigu, pružiti priliku da se ukratko upoznaju sa tematikom i istorijatom romana. Sam roman, koji je izašao 1953. godine se jednim delom zasnivao na kratkim novelama Bredberija, objavljenim 1947. i 1951. godine: Bright Phoenix I The fireman. Za one koji ne znaju, a sigurno ih zanima, naslov romana označava temperaturu na kojoj papir počinje da gori, naravno po farenhajtovoj skali.
Farscape je australijska serija, reditelja Rokni O’ Benona, za koju se može reći da je obeležila televizijsko stvaralaštvo ove zemlje, makar u žanru naučne fantastike. Uprkos tome, do pre par godina, jedino mesto na kome ste mogli da pogledate ovu ostvarenje bio je prvi kanal radio-televizije Srbije. Serija, koja je doživela veliki početni uspeh, ubrzo je postala relativno opskurna.
S obzirom na to da je jedan deo publike imao problema sa razumevanjem glavne ideje filma koji je izašao tokom 2006. godine, i da je nedavno osvanula nova ekranizacija ove igre, ne bi bilo loše da se malo podsetimo Konamijeve kreacije iz 1999. godine. Prvo što će neko pomisliti je to da Silent Hill ima dosta sličnosti sa serijalom igara Resident Evil, čak su pojedini kritičari navodili da je obična kopija Capkomove franšize. Medjutim, tvorci iz kompanije Konami čvrsto brane originalnost svog ostvarenja.
Tom Kruz se nalazi u ulozi Dejvida Ejmsa, bogatog biznismena i vlasnika velike izdavačke kuće u Njujorku. Naravno, istu je nasledio nakon smrti svoga oca. Sve je bilo savršeno za ovog plejboja i hedonistu: zaljubio se u devojku koja se dopadala njegovom najboljem prijatelju i uspešno je izbegavao bilo kakav intimniji odnos sa ljubomornom i psihotičnom bivšom devojkom, koju igra Kameron Dijaz.
Ričard Šenkman, reditelj za koga verovatno nikada niste čuli, niti je bilo razloga za to - s obzirom na to da nijednim svojim prethodnim, a koliko se čini, ni budućim filmom nije zadužio filmsku industriju, ovoga puta je napravio remek delo. Priča koju je ovaj reditelj ekranizovao je delo akreditovanog pisca Džeroma Biksbija, koji je ostao upamćen po svom doprinosu Zvezdanim stazama i Zoni sumraka. Ono što je takođe zanimljivo je to da je Biksbi ovu priču započeo još tokom šezdesetih godina a završio je 1998. godine u samrtnoj postelji.