Dualizam ljudske prirode podrazumeva da u svakom od nas postoji spoljašnje Ja, ono koje je pretpostavljeno društvenim normama i koje je svojevrsna čovekova maska, kao i unutrašnje Ja, koje bi predstavljalo čovekovu potisnutu i skrivenu ličnost i odražavalo njegove iskrene požude i potrebe. Što ljudi više odbacuju svoju unutrašnju prirodu, odnosno što manje zaista prihvataju sebe, to je i šizofrenost njihovog bića izraženija. Ovde je bitno napraviti vezu između pojedinca i društvenog konteksta u kome se našao, jer svako doba sa sobom nosi drugačija, manje ili više rigorozna pravila.

Na zvaničnoj Facebook strani Zek Snajderovog filma 300, osvanuo je novi logo predstojećeg nastavka, koji možete pogledati nakon ove najave. Mogu samo napomenuti da ne izgleda toliko impozantno, iako grafičko rešenje ostaje verno stilu prvobitnog ostvarenja. Za one koji nisu upoznati, premijera je zakazana za 2. avgust ove godine, mada navedeni logo sadrži samo 2013. godinu, što je prouzrokovalo izvesne spekulacije da će premijera možda biti pomerena.

Na kanalu History do sada je bilo moguće pogledati dokumentarne serije i dokumentarne filmove kao i rijaliti programe uz svega par mini serija koje su originalno pisane za televiziju, ali od 3. marta gledaoci će imati priliku da prate novu seriju, istorijsku TV dramu koja će se sastojati od 9 epizoda, epsku priču o nasilnom svetu Vikinga i njihovim putovanjima.

Nakon kratkog tizera koji je prikazan prošle nedelje, a koji možete pogledati ovde, imamo priliku da pogledamo i nešto dužu varijantu, dvominutni trejler za novu seriju američke televizije NBC. U pitanju je serija bazirana na knjigama autora Tomasa Harisa, po kojima su već snimljeni filmovi, a sada ćemo imati prilike da gledamo odnos sposobnog kriminalističkog profajlera FBI-a Vila Grejema i doktora Hanibala Lektera, slavnog forenzičkog psihijatra ali i kanibalističkog serijskog ubice, kroz minimum 13 epizoda koliko će prva sezona imati. Serija će pratiti Lektera i Grejema na početku njihovog "radnog" odnosa, kada će Lekter pomagati Grejemu u vođenju istraga koje se tiču drugih serijskih ubica, ali će ujedno postati i njegov najveći takmac.

Možda nekome smeta, ili smatra nepotrebnim pokretanje bilo kakve diskusije koja bi se mogla ticati prošlih ostvarenja, ma koliko ona bila popularna, priznata, proslavljena, ili pak poznata samo užem krugu ljudi. Živimo u eri informacionih tehnologija, lako dostupnih sadržaja i podataka. Rastući broj novih filmova, serija, književnih dela, u velikoj meri premašuje naše mogućnosti upijanja novih informacija. Zašto bi se onda neko u svoj toj trci i gunguli osvrtao na prošla ostvarenja, ili, ne daj Bože, pogledao isti film više od jednog puta. Malo je filmova koji mogu okupiti i zainteresovati novu publiku dugo nakon svog zenita.

Strip The Walking Dead, prilično hvaljena priča o preživelima nakon zombi apokalipse, već duže vreme izlazi. Prvi broj te priče, smeštene u SAD, izašao je 2003. i strip je pregurao stotinu brojeva. Autor Robert Kirkman je jednom prilikom izjavio da će nastaviti rad na stripu sve dok za njim postoji interesovanje. Za one koji manje čitaju stripove, šansa za upoznavanje sa tim post-apokaliptičnim svetom postala je dostupna emitovanjem istoimene TV serije, koja je imala premijeru 2010. godine. Serija koja se prikazuje na AMC-u, i koja je trenutno u svojoj trećoj sezoni, stekla je ogromnu popularnost, i iako sve kritike nisu bile pozitivne, pojedine epizode su postavile rekorde gledanosti za serije koje se prikazuju na kablovskim televizijama. Bilo je samo pitanje vremena kada će neko odlučiti da napravi i video igru po serijalu a to se konačno desilo 2012.

Дело Историја приватног живота у издању француске куће Éditions du Seuil је први систематизовани покушај сакупљања те врсте историјске грађе. Сачињено у пет томова, обухвата период од Римског царства до нашег доба. Пројекат је започео француски историчар Филип Аријес 1981. године, а после његa наставио га је његов колега и сарадник Жорж Диби. Велики број историчара који се прихватио овог подухвата није имао подлогу у виду ранијих радова ове врсте, остављајући читаоцу више питања него одговора, што Диби напомиње у предговору књиге. Први том Историје приватног живота написали су Пол Вен,  Питер Браун, Ивон Тебер, Мишел Руш и Евлин Патлажан. Тема je период од раног Римског царства до 1000. године. Овај приказ односи се на први део књиге, који се бави Царством до времена позне антике.