U ponedeljak 20. februara 2017. godine u 20 časova u velikoj sali „Doma omladine Beograda“, održaće se projekcija filma mladog scenariste i reditelja Stefana Krasića. Filim „Po suncu hoda“ snimljen je u Nišu u produkciji „Akademije umetnosti Beograd“ i „Prinčevih Patrona“, uz veliku pomoć „Cinemon“ produkcije, „Studentskog Kulturnog Centra Niš“, „Matchbox“ studija i mnogih drugih.
U gradiću Čizbridžu, Arčibald Otimač pokušava da zarobi sve trolove u kutijama, koje bije glas da su zli i da otimaju decu. Ukoliko bi Arčibald u tome uspeo dobio bi beli cilindar koji označava prestiž, čast i najviši položaj u društvu, a sa njim bi dobio i mesto za stolom u palati lorda Portli-Rajnda, gde se degustiraju najbolji i najukusniji sirevi u gradu. Lordova ćerkica sklapa prijateljstvo sa Egsom, dečakom koji živi ispod zemlje sa trolovima i veruje da je jedan od njih, pošto su ga oni odgajili.
Džimi Kalahan pruža usluge kumovanja na venčanjima ljudima koji za to nemaju dovoljno blisku osobu, a jedan od tih ljudi je Dag Haris, socijalno neprilagođen i dobro situiran debeljko koji treba da se oženi Grečen Palmer, devojkom koja je daleko iznad njegovog standarda.
Protekli mjesec dana bio je, kao rijetko koji, u znaku jugonostalgije. Prvo je krenula najava filma Darka Bajića „Bićemo prvaci sveta” koji govori o usponu jugoslovenske škole košarke. Nažalost, još nisam imao priliku da pogledam ovaj „košarkaški ’Montevideo’”, kako je već dobio nadimak, pa stoga i recenziju prepuštam kolegama sa našeg portala. Potom je na Hrvatskoj radioteleviziji krenula ambiciozna serija „Crno-bijeli svijet” koja bi trebalo da nam dočara nešto kasniji period SFRJ, po mnogima najkreativniji – osamdesete, to jest vrijeme tzv. novog talasa.
Gle čuda, Amerikanci su „rimejkovali” azijski horor hit; to se nikad ranije nije dogodilo! Zapadnjačku verziju tajlandskog megahita „13: igra smrti” (13: The Game of Death) na svoj način je 2014. godine obradio reditelj Danijel Stam i nazvao je „13 grehova” (13 Sins). Mislim da je već suvišno govoriti da je original 328 puta bolji. No, krenimo redom...
Debitantski film Milana Karadžića, zasnovan na predstavi iz 80-ih „Jesi li to došao da me vidiš” autora Miodraga Karadžića, stavlja nas u pomalo ruralnu sredinu severa Crne Gore krajem 60-ih godina prošlog veka, gde se kroz mnogobrojne likove i zanimljive situacije upoznajemo sa duhom i prilikama tog vremena i podneblja.
Još jedan nastavak osrednje komedije našao se u našim bioskopima, i sada se već slobodno može reći da je pravljenje nastavaka filmova koji ne zaslužuju nastavke postalo jedna vrsta trenda. To se posebno odnosi na komedije i jasno ukazuje na sve veću impotentnost Holivuda i nesposobnost da nas zasmeje.
Džim Keri i Džef Danijels su se vratili još gluplji i tuplji nego u prvom delu, ali u nastavku koji nije tako dobar kao prethodni film.
Kad već pričamo o povratnicima, valjalo bi pomenuti i rediteljski duo Bobija i Pitera Ferelija koji su bili iza kamere i u prvom delu koji im je doneo slavu i kojim su dostigli vrhunac karijere već na njenom početku, tako da ne čudi njihov povratak filmu koji ih je proslavio.
Uvek se obradujem kada vidim da je u našim bioskopima zastupljena evropska kinematografija, ali kada ste u bioskopskoj sali jedini muškarac, a prosek godina je 50, to bi možda trebalo da vam upali crvenu lampicu (bez uvrede za pol i starosno doba koje sam upravo naveo).
Još jedna sezona u pozorištu Dadov počeće novom premijerom, ovog puta predstavom „Nacionalna klasa”, po tekstu Gorana Markovića, a u režiji Ane Grigorović. Premijera je zakazana za 10. oktobar 2014. u 20 časova.