Uvek se obradujem kada vidim da je u našim bioskopima zastupljena evropska kinematografija, ali kada ste u bioskopskoj sali jedini muškarac, a prosek godina je 50, to bi možda trebalo da vam upali crvenu lampicu (bez uvrede za pol i starosno doba koje sam upravo naveo).
Nа strаnicаmа ovog portаlа smo se već bаvili filmovimа čijа je populаrnost vremenom izbledelа, аli to svаkаko nije umаnjilo njihovu umetničku vrednost i oni definitivno zаslužuju dа se s vremenа nа vreme o njimа prozbori po kojа. Jedno od tаkvih ostvаrenjа je i film Ta kokkina fanaria, kod nаs poznаt kаo „Crvene svetiljke”, iz 1963, rediteljа Vаsilisа Georgiаdisа.
Stenli Kjubrik se ne ubraja u najbolje reditelje bez razloga. Često čujemo da „Beri Lindon” nikada ne bi bio snimljen da se „Voterlu” nije ispostavio kao tolika katastrofa za budžet, pa je Stenli odustao od snimanja filma o Napoleonu. Da, njegov plan je bio da snimi film o Napoleonu, ali kaže da je bio potpuno očaran nakon što je pročitao knjigu „Beri Lindon”.
„Inferno” je film Dаrijа Arđentа iz 1980. godine. Predstаvljа temаtski nаstаvаk „Suspirije” snimljene tri godine rаnije, dа bi neformаlnа trilogijа „Tri mаjke” bilа kompletirаnа tek 2007, ostvаrenjem „Trećа mаjkа” (La terza madre).
Retko kad se dešava da nas neki film nasmeje, a da nas na kraju ostavi sa suzama u očima. Ovo je jedan od onih filmova, koji vas tera da razmišljate o svom životu, o prioritetima, o tome koliko vrednujete ono što imate. Posle ovog filma imate želju da pozovete nekog i kažete mu da ga volite, jer želite da taj neko bude toga svestan. Ovo je film koji nam opisuje svu lepotu i surovost života, koja je često neminovna.
Lov. Šta to znači? Da li mi lovimo ili nas love, ili i jedno i drugo jeste nužni deo nas samih? Ako ova pitanja postavljamo Tomasu Vintebergu (Thomas Vinterberg), mogući odgovor bi bio da se krećemo u začaranom krugu, u kome loveći bivamo ulovljeni. Početak filma Lov (The Hunt) prikazuje nam jednu sasvim bezazlenu sliku iz života: nekoliko dobrih prijatelja posle lova, vrlo veseli i zadovoljni, odluče da se okupaju u reci. Nema ničeg neobičnog. Napolju je hladno, to je ipak Danska, a kupanje u hladnoj vodi jeste jedan od načina putem kojeg muškarci pokazuju svoju veličanstvenu snagu i nepokorivu muškost. Vidimo nage ljude, vesele, razdragane, skoro kao deca, koji kličući skaču u vodu. Sledeća slika prikazuje nam slavlje zbog dobrog ulova, svi su srećni, nasmejani, nema sumnje – to je to, to je prijateljstvo. Svet ide svojim tokom.
Nikad nije neko delo izazvalo toliki strah u meni. Ne strah od karakondžula ili akrepa koji se kriju pod našim krevetima, već strah od čoveka, strah toliko suštinski i toliko jak da je prelazio u nalete bola koji su strujali mojim telom. Antihrist je mračan od početka do kraja, svetle tačke nema. Za gledanje ovog filma potreban je, najpre, stomak, čvrst stomak koji je takođe potreban za ustajanje iz kreveta i za čitanje Biblije. O čemu se tačno ovde radi?
„Nepoznata žena” je italijanski psiho-triler koji je režirao Đuzepe Tornatore. Ovaj film koji je premijerno prikazan 2006. godine je pokupio brojne nagrade na festivalima u Evropi. Svaki komentar o filmu bi bio suvišan, zato smo planirali da vam samo ukratko opišemo radnju koja bi trebalo da vas zainteresuje i natera da ga pogledate.
Ovaj norveški film veliki broj gledalaca ocjenjuje kao najbolji akcioni triler u 2011. godini. Urađen je prema istoimenoj knjizi Jua Nesbea, jednog od najprodavanijih nordijskih romanopisaca. Lično, uvek volim pogledati nešto iz skandinavskih zemalja, jer svaki njihov filmski projekat obećava originalnost i svježinu (npr. Let The Right One In), ali Amerikanci, kao po običaju, istog trena najave rimejk, tako da je već najavljen i za ovaj film. Utješno je što ga je najavio Mark Volberg, koji je, po mom mišljenju, dobar glumac.
Pošto je započeo svoju rediteljsku karijeru sa dva izuzetna filma (Lock, Stock and Two Smoking Barrels i Snatch.), koja će obeležiti njegovo stvaralaštvo, Gaj Riči je doživeo potpuni debakl sa svojom trećom kreacijom pod nazivom Swept Away. Nakon ovakvog razočarenja (film je 2003. godine odneo titulu najgoreg u čak 5 kategorija), Riči je narednim ostvarenjem nameravao da povrati znatno poljuljanu reputaciju. Vraćajući se već oprobanom gangsterskom žanru, britanski reditelj nadilazi njegove okvire, pri čemu je finalni proizvod svakako neverovatan i nesvakidašnji. Bez obzira na svoju dubinu i relativnu originalnost, najbolja kritika koju je Revolver dobio, odnosila se na to da je film predviđen za užu publiku.