Evo nas ponovo. Ovog puta želimo da vam predložimo film Funny Games. Najbolje je da vas upozorimo na početku: nije za one sa osetljivim stomakom, a nije ni za neke od onih koji nemaju osetljiv stomak (ja sam ga gledala sa prekidima, a pripadam drugoj grupi).
Fatih Akin je jedan od najpopularnijih režisera današnjice na prostorima Evrope. Nemački kinematograf turske nacionalnosti u svim svojim remek-delima se bavi temama koje gravitiraju oko problema teritorijalne, kulturne i socijalne konfluencije. Na prvi pogled, takav odabir izvora inspiracije može biti prilično ograničavajuć, ali Akin kamerom u nekoliko svojih filmova dostiže vrhunce u prenošenju na ekran i dramatiziranju ljudskih sudbina u vrtlozima međukulturnog (sukobljavajućeg) prostora.
Film U Brižu je još jedan dokaz da režiseri mlađe generacije polako preuzimaju kormilo na brodu filmske industrije. Sa duhovitim dijalozima i spretnim performansima, U Brižu je efikasna mešavina crnog humora i trilera sa kriminalističkim elementima. Glavne uloge su poverene Kolinu Farelu, Brendanu Glisonu, Ralfu Fajnsu i Klemens Poezi, a film je režirao Martin Mekdona.
Retki su i veliki oni čije knjige menjaju naš svet i poglede na njega, koji definišu umetnost i oblikuju čitave generacije. Takvi pisci čitave svoje živote predano žrtvuju za svoju misao i svoje ideale i žive svoju umetnost - pa su njihovi životi često jednako neverovatni koliko i životi njihovih likova - i zato često ekranizovani u vidu filmova. Na ovoj listi naćiće se oni filmovi o piscima koji su uspeli da udahnu život nekim od najvećih imena svetske književnosti - i tako ih ovekoveče i na velikom platnu.
Kada, skrolujući po njuz fidu Fejsbuka, ugledate link za onlajn gledanje nekog filma (sve same izvorne srpske reči, znam) uz suptilnu, ali jasnu preporuku nekog vašeg prijatelja sadržine „jujuju, ala šije film!” - ne preostaje vam puno mogućnosti. Ili ćete ga obrisati iz prijatelja ili ćete, ako vam se na prvi pogled učini da biste možda mogli da se složite sa tim da film „šije”, kliknuti na taj link i odmah odgledati film.
Često se apeluje na važnost reciklaže kada je u pitanju očuvanje životne sredine. Nama, kao stanovnicima Zemlje, objašnjeno je da ćemo time ne samo sprečiti dalje zagađenje, već i da ćemo pomoći da se stare ambalaže ponovo upotrebe u svrhu pravljenja novih, i da prihvatanjem ovakvog načina života pomažemo sebi i, shodno tome, i okolišu u kojem živimo. Međutim, iako se ne možemo pohvaliti agilnošću recikliranja prirodnih resursa, filmska industrija je ovaj savet prihvatila tako žustro, te se na bioskopskim platnima i televizijskim ekranima stalno susrećemo sa ovim fenomenom.
Uz „malo” zakašnjenje predstavljam vam muzičko i filmsko remek-delo! Snimljeno za tri nedelje sa neverovatno malim budžetom, Džon Karni (bivši basista gupe The Frames) nam pokazuje kako mjuzikl treba da izgleda!
... ili da li je ovo i naša priča?
Ovo bi ukratko bio moj ama baš svaki odgovor na pitanje šta gledati ovih dana. Postoje filmovi koji vas oraspolože, koji učine da svet gledate drugim očima, da razmišljate drugačije, da mislite da sutra sviće novi i bolji dan ali postoje filmovi koji pogode onu žicu za koju mislite da samo knjige umeju da dotaknu. I poneki film, očigledno.
Bilo šta da kažem o ovom filmu to verovatno neće biti dovoljno da u potpunosti opiše njegov nesumnjivi, izvanredni kvalitet, i definitivno mu ovaj opis nece činiti preveliku uslugu. U najboljem slučaju mogu da se nadam da će neko zapaziti film baš zbog ovog teksta i da će odlučiti da pogleda ovo malo remek-delo, i to će biti više nego dovoljno.