”Na rubu” – mesto na kom se susreću nauka, vera i priroda

Prošlog leta, u potrazi za zabavnim sadržajima kojima bih kvalitetno ispunila slobodno vreme, ali takođe i obogatila sopstveni intelekt, slučajno sam na internetu nabasala na TV seriju koja je sa emitovanjem počela 2008. godine, a završila januara 2013. godine. Tragala sam za takvim programom koji bi zadovljio sopstvene visoke kriterijume interesantnog sadržaja, dakle, nešto što je istovremeno fantazija, humor, misterija, romansa i intelektualno stimulativno.

Ako želite da pobegnete od gradske užurbanosti i vreve, a možda i da se vratite u srednjovekovno razdoblje, onda Vam toplo preporučujem dolazak na Koznik. Koznik je srednjovekovni grad u blizini Aleksandrovca, grada poznatog po Župskoj berbi, manifestaciji koja se svake godine, već 50 godina održava u ovom gradu ušuškanom između Željina, Goča i Kopaonika. Na 8 kilometara od Aleksandrovca, smešten na kupastoj planini, iznad reke Rasine se nalazi ovaj stari župski grad. 

Odavno smo svesni da se do pravde u Srbiji dolazi sporo, da nam je čitav pravosudni sistem u rasulu: sudski sporovi traju i po čitave decenije, a nije čest slučaj i da umru i tužitelj i tuženi pre nego što se okonča sudski spor; važni slučajevi poput čuvene ''krađe beba'' zastarevaju (?!), a lopovi, secikese, kriminalci i ljudi optuženi za teška krivična dela često ''izvuku bolji kraj''. Pitanje da li pravda u Srbiji, zapravo, postoji je retorsko, te na njega, kao po nekom nepisanom pravilu, niko i ne očekuje konkretan odgovor.

U prvoj polovini 10. vekа neki dаlmаtinski grаdovi plаćаli su zа zemljište koje su obrаđivаli godišnji zаkupninu Slovenimа koji su živeli u zаleđu. Tаko je Split plаćаo 200 nomizmi (vizаntijskih zlаtnikа), Zаdаr 110, Trogir 100. Dubrovnik je morаo dа plаćа knezovimа Zаhumljа i Trаvunije po 36 zlаtnikа. Od svih tih dаnаkа jedino je dаnаk Dubrovnikа ostаo do pаdа Bosne 1463. godine. O dаnku nemа podаtаkа od vremenа vizаntijskog cаrа Konstаntinа Porfirogenitа (945-959) pа sve do prve polovine 13. vekа. Pominje se u povelji srpskog krаljа Rаdoslаvа (1228-1234) iz 1243. godine, pod nаzivom mogoriš.

U bajkama princeza upozna princa na belom konju, venčaju se i žive srećno do kraja života. Život je bio sve samo ne bajka za Nataliju Obrenović. Od trenutka kada se udala za Milana Obrenovića i postala kraljica Srbije, život joj je postao nemirno more, a tragedije su dolazile jedna za drugom. Upravo zato dobila je titulu najtužnije evropske kraljice.

Kada, skrolujući po njuz fidu Fejsbuka, ugledate link za onlajn gledanje nekog filma (sve same izvorne srpske reči, znam) uz suptilnu, ali jasnu preporuku nekog vašeg prijatelja sadržine „jujuju, ala šije film!” - ne preostaje vam puno mogućnosti. Ili ćete ga obrisati iz prijatelja ili ćete, ako vam se na prvi pogled učini da biste možda mogli da se složite sa tim da film „šije”, kliknuti na taj link i odmah odgledati film.

Prošlo je tačno 153 godine otkad je odigran prvi fudbalski derbi. Te davne 1860. godine, 27. jula, na igralištu fudbalskog kluba Halam (Hallam F.C.) iz okruga Šefild, pisana je istorija. Novoosnovani Halam igrao je protiv najstarijeg fudbalskog kluba, Šefilda (Sheffield F.C.). Igrači, kojima je fudbal bio tek zabava za vikend, jer su u toku nedelje morali da se bave nečim što bi prehranilo njih i njihove porodice, nisu mogli ni da zamisle da će od te njihove nedeljne strasti i zabave jednoga dana nastati veliki društveni fenomen koji će osvojiti svet.

Godinаmа unаzаd čitаmo i slušаmo rаzne priče o Holokаustu, velikim strаdаnjimа i pokušаju dа se određene nаcije istrebe sа licа Zemlje. Ipаk, kod nаs u Srbiji slabije se spominju strаdаnjа nаših predаkа u sаmoj Krаljevini Jugoslаviji zа vreme Drugog svetskog rаtа. Osim Jаsenovcа i Šumаricа (zbog strаdаnjа đаkа), retko se spominju drugi koncentrаcioni logori širom zemlje.

Jul Briner (eng. Yul Brynner, rus. Юлий Борисович Бринер; 11. jul 1920, Vladivostok — 10. oktobar 1985, Njujork) je bio američki pozorišni i filmski glumac ruskog porekla. 

Pre skoro dve godine imala sam priliku da prisustvujem predavanju čuvenog šekspirologa i profesora na Harvardu, Stivena Grinblata, pod naslovom Šekspirova autonomija. Tom prilikom je nama, studentima, profesorima i ostalim ljubopitljivcima željnih znanja rekao jednu rečenicu koja je na mene ostavila dubok trag i koju ću pamtiti uvek – a moguće i ponavljati svima onima koji se prvi put susreću sa ovim dramskim piscem. Naime, da Šekspira ne voli samo onaj koji ga ne razume.