Ne tako davno imala sam priliku da učestvujem na jednom literarnom konkursu. Od potencijalnih učesnika se tražilo da pišu o Srbiji i njenom napretku. Nisam bila zainteresovana da učestvujem u nečemu što mi se činilo krajnje nesuvislo u ovakvim vremenima. Jednostavno, mogla sam da napišem nešto lepo o našoj zemlji ali nisam – jer sam smatrala da bih, čineći to, bila licemer.

Ovih dana hard grunge bend Došli Smo Da Sviramo sprema se za avgustovsko putovanje u Švajcarsku, gde će učestvovati na festivalima u Sionu. Pored mnogih klupskih svirki koje planiraju, bend će uskoro objaviti demo album Iznad svega bes. Album će sadržati devet pesama, prožetih raznim osećanjima, a kako kažu, bes će biti upravo ono koje ih je pokrenulo da nam tu priču dočaraju.

U prethodnih nekoliko dana bila sam suočena sa izazovom kupovine novog telefona. Sa tim ciljem sam prošetala do Telenorove poslovnice da uzmem katalog, jer ne pratim preterano izlaske noviteta tehnike. Tu mi je predstavljen širok izbor raznoraznih aparata, opcija, specifikacija i elaboracija (zbog čega se ova banalno-jednostavna aktivnost uopšte i pretvorila u prethodno pomenuti izazov). S obzirom na to da sva tehnološka dostignuća, po mom mišljenju, treba da se vrednuju proporcionalno tome koliko suštinskih potreba su u stanju da podmire, bila sam prilično zatečena. 

Nedavno sam se vratila svojoj velikoj ljubavi – knjizi. Sasvim slučajno, u moje ruke je dospela knjiga Siniše Ubovića ,,Put promene …I neće biti kraja čudesima…’’ Iz samog naziva knjige nazirala se ,,radnja’’, ali skeptičan pristup kada su knjige sličnih naziva u pitanju ovog puta nije bio opravdan. Saznala sam, prvo, da je inspiracija za pisanje ove knjige upravo žena po imenu Lujza Hej, koja još od svog prvog bestselera iz 1974. godine radi na polju motivacije, samopomoći i ličnog razvoja.

Gastarbajter (nemački: gastarbeiter, doslovno "gostujući radnik" ili "radnik gost") je naziv koji se originalno koristio za sezonske radnike koji su se 1960-ih i 1970-ih doseljavali u Zapadnu Nemačku iz drugih zemalja, najčešće s juga Evrope (uključujući bivšu Jugoslaviju) ili Turske. Doseljavanje je organizovala zapadnonemačka vlada u okviru posebnog programa usled akutne nestašice radne snage izazvane kako demografskim gubicima u Drugom svetskom ratu, tako i naglim porastom ekonomske aktivnosti usled ekonomskog čuda 1950-ih.

Ovo leto na malim ekranima biće i više nego uzbudljivo – vreli dani nam donose završnice dve vrhunske TV priče. Reč je o izuzetno popularnim i gledanim, a i kvalitetnim američkim serijama - ,,Dexter“ i ,,Breaking Bad“ (kod nas prevedena kao ,,Čista hemija“).

Često se apeluje na važnost reciklaže kada je u pitanju očuvanje životne sredine. Nama, kao stanovnicima Zemlje, objašnjeno je da ćemo time ne samo sprečiti dalje zagađenje, već i da ćemo pomoći da se stare ambalaže ponovo upotrebe u svrhu pravljenja novih, i da prihvatanjem ovakvog načina života pomažemo sebi i, shodno tome, i okolišu u kojem živimo. Međutim, iako se ne možemo pohvaliti agilnošću recikliranja prirodnih resursa, filmska industrija je ovaj savet prihvatila tako žustro, te se na bioskopskim platnima i televizijskim ekranima stalno susrećemo sa ovim fenomenom.

„Kada nešto izgovorim, to odmah gubi na značaju. Kada to zapišem, ono takođe gubi značaj, ali ponekad dobija potpuno novi.” – Franc Kafka, „Dnevnici”

Trećeg jula, svet je obeležio 130. rođendan Franca Kafke. Pored Kafkinog muzeja u Pragu koji je obeležio ovaj datum, mnogobrojni internet portali i blogovi su posvetili prostor ovom piscu. Pa je tako došao red i na nas. Kako ovo ne bi bio tipičan članak sa šturim informacijama o Kafkinom životu, odlučila sam da se okrenem analiziranju Kafkinog dela i da pokušam da ga približim ljudima koji ne razumeju njegov način pisanja ili ga jednostavno ne vole.

Devojčica, 15 godina starosti, zajedno sa svojim drugaricama ide iz škole. Nepoznati čovek im prilazi i pita koja od njih je Malala Jusafzai, zatim vadi pištolj i puca u nju. Metak joj prolazi kroz glavu, vrat i rame. Ovo nije scenario nekog holivudskog filma. Nažalost, ovo je stvaran događaj.

U svetu sportа mnogo je disciplinа koje privlаče svojim šаrmom i kvаlitetom. Od pojаve Novаkа Đokovićа, tenis u Srbiji je doživeo neverovаtnu ekspаnziju. Međutim, trebа podsetiti sve generаcije dа se tenis igrаo i pre Đokovićа. U teniskoj eri pre srpskog reketа broj 1, nаjuspešnije zemlje su bile SAD i Austrаlijа. Bаš iz tog rаzlogа, trebа se podsetiti stаrih аsovа i velikih uzorа dаnаšnjoj omlаdini. Jedаn od njih je i Andre Agаsi.