Da li stvarno imamo mogućnost izbora u životu ili samo zavaramo sebe? Film Mr. Nobody nam na to pitanje daje nedvosmislen odgovor. Ponekad se čini da imamo mogućnost da se odlučimo, da postoje dva, tri ili više načina, odnosno, puta kojima možemo da krenemo. Ali, koji je pravi? Da li uopšte postoji pravi put? Ako postoji, zašto onda imamo mogućnosti da izaberemo i druge? I ko određuje koji je put onaj „pravi”? Sami biramo svoj put, i samo smo mi ti koji će pogrešiti ili postupiti na pravi način. A koji je pravi, Mr. Nobody će nam dati odgovor.

Viziju i san jednog vladara hiljade radnika pretvorili su u stvarnost, a danas, nakon skoro 3 veka, Sankt Peterburg sija u svom punom sjaju. Zbog svoje lepote zovu ga „Severna Venecija”, zbog prirodnog fenomena koji se javlja u ovom gradu poznat je i kao „Grad belih noći”, a zbog razaranja i teške borbe u Drugom svetskom ratu ima titulu „Grad heroj”.

Oduvek smo gledali filmove i serije sa američkog kontinenta u kojima su prikazivane eksplicitne scene; pljačke, ubistva, otmice, silovanja, orgijanja... U takvim okolnostima, naš narod je počeo da se poistovećuje sa mafijašima, gangsterima i članovima bandi iz filmova. Najteži uticaj je ostavljen na mlađu populaciju. Filmovi Bure baruta, Rane, Do koske su pokazatelj lošeg uticaja.

Sigurno se pitate šta je uopšte lakros. Nadam se da ću opisom ovog sve popularnijeg sporta u Srbiji, uspeti da Vam ga približim i podstaknem Vas da odete da i sami vidite. Lakros je ekipni sport sa loptom, koji igraju dve ekipe sa po deset igrača. Cilj igre je postići pogodak koristeći štap sa pričvršćenom mrežicom na vrhu, koji takođe služi za hvatanje teške gumene lopte. Sport je nastao polovinom XIX veka, kada su francuski doseljenici u Kanadi modifikovali igru koju su igrali tamošnji Indijanci. Lakros koji se danas igra je spoj kanadsko-američkog lakrosa, gde je ovaj sport među cenjenijim.

Ne znam da li se to i vama dešavalo, ali ja sam često prisustvovala raspravama – što po marketima, poštama i domovima zdravlja – što po kafićima, kućnim sedeljkama i slavama; raspravama o tome kada i koliko nam je bilo bolje. Kao i rivalski klubovi Partizan i Zvezda, tako i Titovo vreme i devedesete godine prošlog veka vode večiti derbi. I kao u fudbalu, košarci i odbojci i ovde ima „zagriženih” navijača, i svako ima dovoljno dokaza da potkrepi svoje tvrdnje: za vreme Tita išao je na more, u Trst u šoping, a devedesetih se molio Bogu za koru hleba i obratno.

Debi Jima Jarmuscha, snimljen kao njegov posljednji projekt prije napuštanja Filmske škole u New Yorku. Naime, nije nikada dobio diplomu jer škola nije bila zadovoljna načinom na koji je iskoristio novce koje je dobio od Louis B. Mayerove fondacije (poznati filmski producent, jedan od osnivača MGM-a i Akademije za filmove, umjetnost i znanost), a niti filmom koji je snimio.

Prije neki dan sam ponovo pogledao film „Seven”. Radi se ubici, koji se koristi tematikom sedam smrtnih grijehova, da bi poslao svoju poruku svijetu, a dvojica detektiva pokušavaju da ga spriječe. Zaista odličan film, za desetinu godina, možda će se moći kazati i – antologijski. Ipak, sada bih pomenuo jednu sekvencu koja će možda nekome pokvariti malo film ako nije odgledao, ali nije ništa krucijalno. Uglavnom, bolje prvo odgledajte film ako možete. Dakle, kada imaju ozbiljnih problema u istrazi, jedan od detektiva se doseti svog prijatelja iz FBI-ja. Ova institucija vodi detaljene beleške o čitalačkim navikama stanovništva, sa akcentom na potencijalno opasnim knjigama - kako se prave bombe, ili Mein kampf, kako jedan od detektiva to kaže. Kolega pita, da li je to legalno, ovaj odmahuje glavom, dodajući da se tako nešto ne bi priznalo na sudu, ali da je koristan uvid i pomoć. Kasnije se ispostavlja, da toga nije bilo, film bi se mnogo prije završio, da ne kažem više od toga.

Pobednik trinaeste trke šampionata Formule 1, koja je vožena na stazi Marina Bej u Singapuru, trostruki je uzastopni šampion sveta, Nemac Sebastijan Fetel iz Red Bula. Ovo je sedmi trijumf nemačkog automobiliste u sezoni.

Sukobi na tlu bivše Jugoslavije bili su tema rasprave za dvadeset i petoro mladih predstavnika Srbije, Kosova, Makedonije i Bosne i Hercegovine na konferenciji koju je organizovao Omladinski odbor za obrazovanje u saradnji sa ambasadom Velike Britanije. Suočeni sa činjenicama, učesnici su pokušavali da konstruišu objektivnu sliku o dešavanjima devedesetih godina i zauzmu stav drugačiji od onog koji im je tokom života nametan. Utiske sa konferencije, koja je trajala od 8. do 13. septembra, sabira jedan od predstavnika Srbije – Dejan Remetić.

Midsomer Murders je britanska televizijska detektivska serija koja je počela da se emituje 1997. godine. Bazirana je na romanima Karoline Grejem. Glavni lik i inspektor je Tom Barnabi (Džon Netls), koga kasnije menja njegov mladji rodjak Džon Barnabi (Nil Dadžen). Serija ima petnaest sezona. Džon Netls se povukao posle trinaeste. U seriji glume najbolji glumci britanskog glumišta. Bila je jedna od tri najprodavanije britanske serije u svetu.