Superiornost, nadmoć... samo su neke reči koje bi, možda, mogle da opišu potpunu dominaciju srpskog tenisera, Novaka Đokovića, u finalu završnog Mastersa u Londonu. Naš teniser je nadigrao i, u svakom segmentu igre, nadvisio prvog igrača sveta, Španca Rafaela Nadala. Trijumf 2:0, po setovima 6:3, 6:4, naveo bi na pomisao da je meč bio neizvestan, ali je činjenica da je tokom sat i po vremena, koliko je trajao meč u londonskoj O₂ areni, Novak Đoković držao sve konce igre u svojim rukama. Ovo je četvrti uzastopno osvojeni turnir našeg tenisera. Pre Londona, Đoković je trijumfovao na turnirima u Kini, Šangaju i Parizu. Ovo je 17. trijumf Novaka Đokovića nad Nadalom, dok je Španac pobeđivao pet puta više. Ujedno, ova dva tenisera odigrala su i najviše međusobnih duela u istoriji tenisa (39), što ovaj duel svrstava među najveće rivalstvo u svetu tenisa. 

Kuća porodice Karamata

Sledeća stanica u lutanju kroz Zemun je neizostavna Karamatina kuća, koja se nalazi u istoimenoj ulici, na adresi Karamatina 17. Kuća, kao i ulica kojoj pripada, dobila je naziv po čuvenoj zemunskoj porodici Karamata, koja u njoj i danas živi.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar 1918. godine. Bilo je to primirje kojim je okončan najveći od svih ratova u dotadašnjoj istoriji Evrope i sveta. Primirje je trebalo da se pretvori u trajni mir koji bi obezbedio oporavak i napredak evropskih zemalja. Pariska konferencija, koja je trajala od 18. januara do 28. juna 1919. godine, imala je zadatak da ostvari ove ciljeve. Nažalost, primirje se nikad nije pretvorilo u istinski mir. Zašto?

U korak sa razvojem čovečanstva išao je oduvek i strah od takvog napretka. Strah da bi sama ljudska rasa mogla okončati svoje postojanje. U vreme klimatskih kataklizmi, izumiranja flore i faune, rasprostanjenosti štetnih gasova i supstanci, gladi, nemaštine, eksploatacije, nastanka nuklearnog oružja i stalnih ratova, distopični filmovi su odigrali svoju ulogu u pokušaju podizanja svesti građanina sveta, svojim drastičnim prikazima bliže ili dalje budućnosti. Ovom prilikom prisetićemo se ostvarenja od pre četrdesetak godina i videti kakav su nam razvoj događaja predvideli ljudi sedamdesetih. Film je nastao po uzoru na roman Harija Harisona iz 1966. - Make Room! Make Room! Kako to obično biva, Harison nije bio zadovoljan konačnom verzijom reditelja Ričarda Flajšera.

U istoriji, nebrojano puta smo bili svedoci uplitanja politike u sport, iako se svi političari zalažu da, barem formalno, politika ostane van sportskih okvira. Političkih odluka bilo je mnogo, kako u bližoj, tako i u daljoj istoriji, ali retko koja je izazvala toliko pažnje svetske javnosti kao scena na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine.

Bend Dot The Eye prvobitno je počeo sa radom 2007. godine, kao cover bend Pantere i Metallice, koji se zvao Revolution. Formiran od strane Miodraga (Miška, u daljem tekstu) i Miloša, bend je prošao kroz veliku izmenu članova. Onda se početkom 2009. godine bendu pridružio Damjan Krković, basista. Bend je imao mnogo koncerata, ali su momci shvatili da su hteli više od muzike koju sviraju, i odlučili su da je vreme za autorski rad.

Kultura – misaona imenica u vremenu u kom živimo. Zašto je to tako, šta se promenilo? I dalje imamo mnoga kulturna dešavanja, pozorišta rade, sa manjim ili većim uspehom, ima ljudi koji čitaju, da, ima ih, a što je najvažnije oni čitaju, jer uživaju u tome, uživaju u činjenici da mogu barem na trenutak da se prenesu u taj svet koji nam knjiga kao umetničko delo nudi, jer stvarnost je prilično siva, čak postaje crna.

Pečаt srpskog knezа Strojimirа iz dinаstije Vlаstimirovićа predstаvljа, zа sаdа, nаjstаriji mаterijаlni dokаz o postojаnju srpske držаve nа Bаlkаnu. Prsten se dаtirа u drugu polovinu IX–X vekа.

Poslednji deo ove priče o najvećoj nuklearnoj katastrofi u istoriji čovečanstva, posvećen je gradu Pripjatu, koji je u godinama posle nesreće dobio naziv Avetinjski grad.