Početak raspada SFRJ, propraćen nizom tranzicionih promena na čitavom Balkanu, ucrtao je jedno novo poglavlje u našoj istoriji, takozvani postkomunistički period, u kome su stasavale nove generacije zadojene pričom o patriotizmu i verom u to da je jedina časna smrt pogibija za svoju otadžbinu. Surovi trenutak kada mladi doživljavaju potpuni preobražaj, kada dolazi do pada sistema moralnih vrednosti, najavio je novo doba u kome se ubijalo zbog prekih pogleda i ružnih reči.
Fudbal je igrao i doživljavao prvenstveno kao sofisticirano umjetnički način izražavanja, a ne besomučno ganjanje rezultata i bezdušnu vulgarizaciju. Ljepota igre je imala primat u odnosu na pobjedu.
Većina današnjih šefova država uživa u raskošnim rezidencijama i palatama i gleda svet sa visine kroz zatamljena stakla svojih automobila ili skupocenih naočara. Većina, ali ne i predsednik Urugvaja Hose Muhika, koji se odrekao udobnosti predsedničke palate u Montevideu i pretvorio je u prihvatilište za beskućnike.
Džim Keri ga i dan danas smatra najvećim komičarem svih vremena. Miloš Forman nije mogao da odoli da ga ne svrsta u red poznatih ličnosti o kojima je snimio filmove (a u tom je društvu sa Mocartom, Gojom i Larijem Flintom). Elvisu Prisliju bio je najdraži od svih njegovih imitatora.
„Želimo mir, ali nismo pacifisti. Mi smo svi militantni, svi radikalni. I to je suština Afričkog nacionalnog kongresa (ANK), oslobodilačkog pokreta koji se bori za slobodu svih naših ljudi. Ne postoji dilema: oružana borba ili pregovori? Oružanom borbom naterali smo režim aparthejda za pregovarački sto.”
April 1993. godine, Nelson Rolihlahla Mandela
Bio je pevač grupe Queen (kraljica), i zaista je izgledao kao suvereni vladar na bini. Publika je skoro hipnotisano gledala njegove energične pokrete i uživala u njegovom moćnom glasu. Prošle godine, na zatvaranju Olimpijskih igara u Londonu, pojavio se u vidu holograma i opet, dvadeset jednu godinu posle svoje smrti, „zapalio” publiku na stadionu, a svi su sa setom pomislili, kako bi bilo lepo da je zaista tu, sa nama.
Uvek odmeren, povučen, malo pričljiv. Bio je jedan od najznačajnih ličnosti u svetu Formule 1 i automobilskog sporta uopšte. Krasila ga je borba do poslednjeg atoma snage. Uprkos teškoj nesreći 1995. godine u Adelaidu, Australija, uspeo je da se oporavi neverovatnom brzinom, i da 1998. i 1999. godine osvoji titule šampiona sveta. Podvig koji je među ljubiteljima Formule 1 bio vredan divljenja.
U mnoštvu maestralnih fudbalera koji su protutnjali svjetskom scenom u ovih stotinak godina, uvijek se izdvajaju oni najbolji: Pele, Maradona, Zidan, Ronaldinjo, Platini... Neko po golovima, neko po driblinzima, titulama, harizmi. U ovom tekstu htio sam izdvojim četiri vrhunska igrača iz različitih epoha, čiji su se fudbalski talenti ukrštali sa neobičnim životnim pričama i istorijskim okolnostima koje su im u potpunosti mijenjale životni put.
Volt Dizni je čovek na čijim su crtanim filmovima generacije i generacije odrastale. Njegovi crtaći su najbolji na celom svetu i za sva vremena, bez obzira kog ste uzrasta. Iza njih se krije jedna tužna priča o usamljenom dečaku, koji beži u svet mašte.
Boris Kаrlof je, uz Belu Lugošijа i Vinsentа Prаjsа, zаštitno lice horor industrije. Jedаn je od glumаcа koji su ovаj žаnr proslаvili i postаvili nа mesto gde je dаnаs.