Kada je tehnologija u pitanju, počevši od telefona pa do personalnih računara, većina nas obraća pažnju najviše na veličinu i snagu uređaja. Ipak, ne dozvolite da vas veličina ovog mališana prevari.

STVARI KOJE NESTAJU / DISAPPEARING THINGS

Otvaranje u petak 19. septembra u 19:00

prostor: Muzej grada Beograda, Resavska 40b

umetnici: Federiko Akal, Ana Adamović, Darko Aleksovski, Jelena Bokić, Igor Bošnjak, Edit Dekint, Sajmon Deni, Doplgenger (Isidora Ilić i Boško Prostran), Dušica Dražić, Dušan Đorđević, Sandra Đukić, Lijam Gilik, Jelena Marta Glišić, Ibro Hasanović, Neformalna kustosko-umetnička grupa (Sonja Vrkatić, Nikola Đorđević, Marko Đorđević), Leon Kane, Dejan Kaludjerović, Luka Knežević Strika, Suzane Kriman, Boris Lukić, Marko Lulić, Nikola Marković, Milorad Mladenović, Andrea Palašti, Goran Petrović, Danilo Prnjat, Mileta Prodanović, David Pužado, Leonard Ćiljafi, Megi Rustamova, Pedrag Terzić, Dragana Žarevac.

Debitantski film Ivana Ikića nam donosi priču o Luki, izbeglici sa Kosova i članu navijačke grupe „Varvari” koja podržava klub iz Mladenovca. Problematičan i pod uslovnom kaznom, Luka pokušava da se uklopi u sredinu, dok juri za svojom simpatijom i traži nestalog oca.

Zbog slične tematike, mislim da su poređenja sa filmom „Klip” Maje Miloš neizbežna, tako da neću bežati od njih, ali ne bih želeo ni da se previše bavim njima. Oba filma donose hiperrealistički pogled na problematičnu  omladinu i prikazuju Zeitgeist današnjeg društva.

ODJEK, OCENE I POSLEDICE KONFERENCIJE

Konferencija u Beogradu i supersile

Osvrnućemo se i na stav supersila prema Beogradskoj konferenciji. SAD i SSSR nisu blagonaklono gledali na nesvrstane i njihovu aktivnost. Još je Banduška konferencija izazvala protivljenje supersila, pošto je Amerikancima smetalo skretanje neutralnih zemalja ulevo, a Sovjetima nezavisno organizovanje zemalja Trećeg sveta.

Koncept koji igra na kartu filmske nostalgije, praveći ansambl od starih akcionih zvezda, došao je do svog trećeg i najneurednijeg nastavka.

Na samom početku, pre same kritike, želeo bih da sa nečim raščistim. Kada kročimo u bioskop, svi mi sa sobom nosimo određenu dozu predrasuda o filmu koji tek treba da pogledamo, da li na osnovu utiska nekog našeg prijatelja, trejlera, novinske kritike, prethodnog rada reditelja... Od toga je jednostavno nemoguće pobeći, i uvek ćemo imati neko očekivanje od filma, bar u minimalnoj meri.

U petak 12.9.2014. u 20h u teatru Le Studio na repertoaru je politička komedija „Nemam da platim i neću da platim”.

„Nemam da platim i neću da platim” jeste predstava nastala iz potrebe pozorišnih umetnika da se kod publike isprovocira kritičko mišljenje o realnosti koja nas okružuje. Predstava govori o Srbiji. Danas. Govori o poziciji svakog od nas i o političkoj sredini u kojoj živimo. Ova komedija navodi publiku da se smeje sebi i svojoj bedi, svom osećaju nemoći, arogantnosti političara, pohlepi najbogatijih. Govori o dilemi da li postoji momenat kada zaista smemo da odustanemo od borbe i pomirimo se sa tim da nade nema.

Za vreme carice Katarine Velike (1762–1796), Rusija je do osamdesetih godina XVIII veka ojačala i učestvovala u prvoj podeli Poljske (1772), a na jugu se proširila na prostoru današnje Ukrajine tokom rusko-turskog rata 1768–1774. godine. Kučukkainardžijskim mirom 1774. godine, Imperija je dobila Karbadiju (na Kavkazu), luke Kerč i Enikale na Krimu, kao i oblast oko ušća Dnjestra.

Veliki broj mladih ljudi uzaldno troši vreme surfujući internetom, tačnije na fejsbuku, tviteru... a nakon toga kuka kako ništa nije u redu. Ogroman broj njih takođe provodi vreme igrajuči igrice, gledajući filmove, skrolujući po 9gagu i ostalim „zanimljivim” portalima ovog veb sveta. I oni kukaju kako je vreme loše, ne trudeći se da sami doprinesu promeni lošeg vremena i oslobode sebe apatije.

Tek je godinu dana prošlo od velikog uspeha filma „Pročišćenje” (The Purge) iz 2013, a pred nama je već nastavak pod imenom „Pročišćenje: Anarhija” (The Purge: Anarchy). Reditelj je ponovo Džejms Demonako koji nastavlja sa dobrim poslovnim potezima (kako on očigledno shvata sedmu umetnost), pa je zarada u odnosu na budžet i ovaj put multiplikovana.

BEOGRADSKA KONFERENCIJA 1961. GODINE

Titova inicijativa za sazivanje konferencije

Vođen stečenim iskustvom, Tito je smatrao da treba dalje raditi na uspostavljanju bližih veza sa vanblokovskim državama, koje bi bile manifestovane u vidu sazivanja konferencije nesvrstanih država. Usledila je turneja po afričkim zemljama od februara do aprila 1961. tokom koje je Tito upoznao afričke lidere sa svojim planovima i sa Naserom se dogovorio oko sazivanja konferencije lidera vanblokovskih zemalja, kasnije poznate kao Prva konferencija nesvrstanih zemalja.