U ovom nаšem vremenu, koje neodoljivo podsećа nа stihove Disove pesme „Nаši dаni”, teško je ostаti čаstаn, pošten i dostojаnstven čovek, koji je dosledаn prаvim vrednostimа. Zаpljuskujući nаs svim mogućim vrstаmа šundа, kičа i ostаlog medijskog otpаdа, nаmа se nаmeću veštаčki stvoreni rаzni TV heroji, koji su čuveni jedino po svojim porocimа, prostаkluku i rаznorаznim skаndаlimа.
Generacijama unazad prenose se razne priče o nezamislivoj moći Osmanskog carstva i neustrašivosti turske vojske, koja je vekovima harala, ne samo našim prostorima, već i čitavim Balkanom. Klasično školsko gradivo nas uči da i nakon odlaska Turaka sa naših prostora njihov uticaj na narod, jezik i kulturu nije prestao do dana današnjeg.
Fotografija je od samog nastanka igrala značajnu ulogu u prenošenju informacija, kreiranju javnog mnjenja, kulturne i društvene klime jednog naroda, pa i čitave ekumene. Od Drugog burskog rata, sve do aktuelnih svetskih sukoba, zamrznuti trenuci u vremenu nalazili su svoj put do velikog broja ljudi, čineći prizore sa udaljenih bojišta pristupačnijim široj javnosti i analizama budućih naraštaja.
Vladimir Iljič Lenjin (1870-1924) se od najranijeg detinjstva bavio sportom i šahom. Sport mu je pomogao da stekne zavidnu fizičku kondiciju i da stalno održava bodrost i vitalnost, uprkos konstantnom radu, koji je često trajao i po 18 sati dnevno.
Kuga, kolera, dizenterija, male boginje, tuberkuloza, malarija, sifilis… Ove i mnoge druge bolesti bile su mračni pratioci čovečanstva tokom većeg dela istorije. Stanovništvo Evrope, Azije i Afrike je periodično proređivano raznim epidemijama i takva situacija je potrajala sve do napretka moderne medicine i farmaceutike u 19. i naročito u 20. veku. Opisi ovih bolesti koji potiču iz istorijskih izvora više nas ne plaše toliko, s obzirom na to da je moderna nauka uglavnom uspešno objasnila i pronašla lek za svaku od njih. Ipak, pojedini opisi su toliko bizarni da čak ni moderna nauka ne može još uvek sasvim da ih objasni.
Svake godine, 10. jula svuda u svetu nizom svečanosti proslavlja se dan rođenja jednog od najvećih naučnika, Nikole Tesle. Ove godine navršava se 157 godina od njegovog rođenja i to je bio povod da se još jednom osvrnemo na sve što je ovaj izvanredan naučnik učinio za čovečanstvo. Naravno, po tradiciji, na ovim prostorima ovaj dan je takođe povod da se još jednom zapitamo, prepiremo i raspravljamo oko pitanja – kome pripada Nikola Tesla?
Verovatno je veliki broj Beograđana čuo za barona Vrangela čije telo počiva pored crkve Sv. Marka. Sigurno je i mnogim drugima poznat bar naslov romana Mihaila Bulgakova, Bela Garda. Nedavno je javnost mogla da se upozna i sa novim filmskim ostvarenjem Andreja Kravčuka, Admiral.
Jedna od najistaknutijih bitaka u kolektivnom istorijskom sećanju cele Zapadne civilizacije je svakako bitka u Termopilskom klancu 480. godine pre nove ere. Na Zapadu je uvek preovladavalo gledište po kojem je grčko-persijski rat posmatran kao neka vrsta odlučujućeg sukoba između zapadne i istočne civilizacije. Braneći sebe u ovom ratu, Grci su odbranili temelje buduće evropske kulture, iako toga nisu mogli biti svesni. Popularnosti bitke je svakako doprinela i moderna kultura, filmovi, stripovi itd.
Obično kada pomislimo na industrijalizaciju prvo se setimo Engleske koja je u 18. veku postala izvorište i centar industrijalizacije. Sledeće čega se obično setimo je širenje industrijske revolucije u kontinentalnoj Evropi. Evropu uvek posmatramo kao centar svega: značajnih političkih zbivanja, kulture, umetnosti, ekonomskog, a samim tim i industrijskog napretka. Iako je ovakvo stanovište u velikoj meri tačno, ono ipak nije sasvim opravdano. Pojedini delovi sveta koje obično ne povezujemo sa napretkom industrijalizacije odigrali su značajnu ulogu u tom procesu. Jedan od takvih delova sveta je bila i kolonijalna Nova Engleska, krajem 18. i početkom 19. veka.
U prvoj polovini 10. vekа neki dаlmаtinski grаdovi plаćаli su zа zemljište koje su obrаđivаli godišnji zаkupninu Slovenimа koji su živeli u zаleđu. Tаko je Split plаćаo 200 nomizmi (vizаntijskih zlаtnikа), Zаdаr 110, Trogir 100. Dubrovnik je morаo dа plаćа knezovimа Zаhumljа i Trаvunije po 36 zlаtnikа. Od svih tih dаnаkа jedino je dаnаk Dubrovnikа ostаo do pаdа Bosne 1463. godine. O dаnku nemа podаtаkа od vremenа vizаntijskog cаrа Konstаntinа Porfirogenitа (945-959) pа sve do prve polovine 13. vekа. Pominje se u povelji srpskog krаljа Rаdoslаvа (1228-1234) iz 1243. godine, pod nаzivom mogoriš.