biblioteka

Roman Oskara Vajlda, „Slika Dorijana Greja” (1890), priča o mladiću Dorijanu kome je ostvarena strastvena želja. Dorijan je poželeo da nikada ne ostari. Želja mu je ostvarena. Dugi niz godina on ostaje mladić u punoj snazi i vreme na njemu ne ostavlja traga. Predaje se hedonizmu i strastvenom telesnom uživanju. Međutim, kako svaka želja ima svoju cenu, Dorijan otkriva da se sve protekle godine i grešna zadovoljstva oslikavaju na njegovom portretu, slici na koju je bio izuzetno ponosan. Sablast unutar rama predstavlja sliku Dorijanove duše.

Rad na sebi i prihvatanje sopstvenog bića onakvo kakvo jeste...

Donosimo vam još jedno delo mladog dramskog pisca Semira Gicića. Semir je rođen 18.12.1989. godine u Novom Pazaru. Završio je novopazarsku Gimnaziju i muzičku školu ''Stevan Mokranjac'' za harmoniku. Diplomirao je glumu na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru u klasi Envera Petrovcija.

Zadivljujuće je koliko neke figure, što stvarne, što fiktivne, imaju odjeka u popularnoj kulturi. To je slučaj sa velikim pesnikom Edgarom Alanom Poom i upečatljivim likom iz pera Tomasa Harisa, dr. Hanibalom Lektorom. Upravo oni su tema dve nove američke serije koje su počele da se prikazuju ove godine – u  pitanju su The Following i Hannibal.

Luka Milovanov Georgijević je rođen 1784. u Osatu  (Srebrenica) u porodici u kojoj je osnovno zanimanje bilo dunđer. Kao dvogodišnje dete sa svojom porodicom prešao je u Srbiju 1786/1787, ali su napustili Srbiju i otišli u Austriju. Jedno vreme boravio je u Čereviću i u Vinkovcima. Njegov otac Milovan prišao je dobrovoljačkim odredima (tzv. frajkorima) u Austrijskom carstvu gde se borio izvesno vreme na strani Carstva dobivši na kraju podoficirski čin.

Ne tako davno imala sam priliku da učestvujem na jednom literarnom konkursu. Od potencijalnih učesnika se tražilo da pišu o Srbiji i njenom napretku. Nisam bila zainteresovana da učestvujem u nečemu što mi se činilo krajnje nesuvislo u ovakvim vremenima. Jednostavno, mogla sam da napišem nešto lepo o našoj zemlji ali nisam – jer sam smatrala da bih, čineći to, bila licemer.

Nedavno sam se vratila svojoj velikoj ljubavi – knjizi. Sasvim slučajno, u moje ruke je dospela knjiga Siniše Ubovića ,,Put promene …I neće biti kraja čudesima…’’ Iz samog naziva knjige nazirala se ,,radnja’’, ali skeptičan pristup kada su knjige sličnih naziva u pitanju ovog puta nije bio opravdan. Saznala sam, prvo, da je inspiracija za pisanje ove knjige upravo žena po imenu Lujza Hej, koja još od svog prvog bestselera iz 1974. godine radi na polju motivacije, samopomoći i ličnog razvoja.

„Kada nešto izgovorim, to odmah gubi na značaju. Kada to zapišem, ono takođe gubi značaj, ali ponekad dobija potpuno novi.” – Franc Kafka, „Dnevnici”

Trećeg jula, svet je obeležio 130. rođendan Franca Kafke. Pored Kafkinog muzeja u Pragu koji je obeležio ovaj datum, mnogobrojni internet portali i blogovi su posvetili prostor ovom piscu. Pa je tako došao red i na nas. Kako ovo ne bi bio tipičan članak sa šturim informacijama o Kafkinom životu, odlučila sam da se okrenem analiziranju Kafkinog dela i da pokušam da ga približim ljudima koji ne razumeju njegov način pisanja ili ga jednostavno ne vole.

Igal Šamir, svetski poznati violinista, svu svoju ljubav prema ovom instrumentu preneo je na hartiju, pokušavši da nam pokaže sve njegove lepote. Kao pilot u izraelskoj avijaciji, pokušao je i da nam približi funkcionisanje izraelske obaveštajne službe.

U Francuskoj 1940. godine, poznati violinista, u službi nemačke vojske, Gustav Šulc jedno veče biva pozvan na privatni koncert za uže rukovodstvo Trećeg Rajha. Ponevši određene spise koje je hteo da pokaže nakon koncerta, održava sjajan performans, uprkos prisustvu i samog firera. Nedugo zatim biva ubijen zbog tih spisa koje je imao kod sebe. Ceo tok tog događaja je pratio jedan dečačić kroz vrata i prozor svoje sobe, koja se nalazila u zamku gde je koncert i održan.