Gle čuda, Amerikanci su „rimejkovali” azijski horor hit; to se nikad ranije nije dogodilo! Zapadnjačku verziju tajlandskog megahita „13: igra smrti” (13: The Game of Death) na svoj način je 2014. godine obradio reditelj Danijel Stam i nazvao je „13 grehova” (13 Sins). Mislim da je već suvišno govoriti da je original 328 puta bolji. No, krenimo redom...
Film „Rvanje s ludilom” zasnovan je na istinitoj priči o braći Šulc, olimpijskim prvacima u rvanju 80-ih godina, i njihovoj sudbini kada im je u živote ušao jedan od najbogatijih ljudi u Americi i veliki zaljubljenik u rvanje Džon du Pont.
Nije lako komentarisati film koji se teško shvata. Upravo takav je „Klub samoubica” (自殺サークル) iz 2001. godine reditelja Šiona Sona. Ovo delo je postiglo legendaran status među ljubiteljima „art-gor-treš” filma i kao takvo i dalje privlači veliku pažnju i okidač je za diskusije ne temu „šta je pisac hteo da kaže”.
Henk Palmer, uspešni advokat iz velikog grada, zbog smrti svoje majke vraća se u gradić u kom je odrastao, a tamo se sreće sa zapostavljenom rodbinom i ocem, lokalnim sudijom, sa kojim ima, najblaže rečeno, problematičan odnos. Zbog zategnute situacije u porodici, Henk ne namerava da se zadržava, ali jedan od najboljih advokata odbrane je na to prinuđen, jer se porodični problemi produbljuju kad njegov otac bude optužen za zločin i završi na optuženičkoj klupi.
Ljubitelji atletike imaju priliku da iz godine u godinu uživaju u bravurama svetskih majstora u različitim disciplinama. Iz decenije u deceniju su nove tehnike omogućavale znatno bolje rezultate. Takvu sudbinu je doživeo skok u vis kada je 1968, na Olimpijskim igrama u Meksiku, Amerikanac Dik Fosberi izveo skok leđnom tehnikom koja je i danas u upotrebi. Fosberi je osvojio olimpijsko zlato. U terminologiji se ovakav skok zove fosberi stil.
Daren Aronofski rođen je 12. februara 1969. godine u Bruklinu, Njujork. Još u ranom detinjstvu je pokazao izuzetno interesovanje i talenat za umetnost. Pored velikog zanimanja za klasične filmove, što nije uobičajeno za jednog njujorškog tinejdžera, Aronofski je bio aktivan i na bruklinškoj grafiti sceni.
Prošle nedelje je u izdanju Kluba knjige i umetnosti – Gavran izašao prevod poeme „Grob” škotskog pesnika Roberta Blera.
Ovo delo pripada takozvanoj grobljanskoj školi poezije, neformalnom pesničkom pravcu koji se u Engleskoj i Škotskoj javio u prvoj polovini 18. veka. Subjektivan pristup i ton obojen ličnim doživljajem čine „Grob”, kao i druga ostvarenja „grobljanske poezije”, sponom između neoklasicizma prve polovine 18. veka i druge velike epohe koja je obeležila njegov kraj – romantizma.
Lepa i elegantno odevena gospođa se zaustavi, zavuče ruku u tašnu, izvuče malo sitniša i pruži ga starcu. Zapušten, u preširokom odelu i u suknenim papučama – lica izbrazdanog borama, kose sede i kratke a ipak zamršene, brade duge i neuredne – starac se nasmeši. I sporim pokretom, spusti milostinju u sandučić za dobrovoljne priloge za izgradnju katedrale Sagrada Familia (Sveta Porodica). Ovo je istinit događaj, jedna od retkih anegdota iz veoma mirnog života Antonija Gaudija, provedenog među zidovima jednog grada – Barselone.
Kao strastveni ljubitelj filmova, trudim se da i dalje pratim nova holivudska ostvarenja i da ne izgubim nadu da će mi makar neko dati podsticaj da verujem kako će snimiti novo umetničko delo, vredno divljenja i naše pažnje. Nažalost, polako gubim nadu. Da li možete da me krivite zbog toga?
Srbija je na tlu Slovačke doživela teška stradanja. Svedočenja o mučeništvu i smrti naših sunarodnika postoje u Komarnu, Trenčinu, Ilavi, Žilini, Banskoj Bistrici, Šamorinu. Ipak, ne želeći da umanjim značaj pomenutih mesta, moram da pomenem da se po obimu stradanja ističe logor Veliki Međer (Nađmeđer), na čijem mestu se danas nalazi srpsko groblje.