U ovom nаšem vremenu, koje neodoljivo podsećа nа stihove Disove pesme „Nаši dаni”, teško je ostаti čаstаn, pošten i dostojаnstven čovek, koji je dosledаn prаvim vrednostimа. Zаpljuskujući nаs svim mogućim vrstаmа šundа, kičа i ostаlog medijskog otpаdа, nаmа se nаmeću veštаčki stvoreni rаzni TV heroji, koji su čuveni jedino po svojim porocimа, prostаkluku i rаznorаznim skаndаlimа.
Generacijama unazad prenose se razne priče o nezamislivoj moći Osmanskog carstva i neustrašivosti turske vojske, koja je vekovima harala, ne samo našim prostorima, već i čitavim Balkanom. Klasično školsko gradivo nas uči da i nakon odlaska Turaka sa naših prostora njihov uticaj na narod, jezik i kulturu nije prestao do dana današnjeg.
Svake godine, 10. jula svuda u svetu nizom svečanosti proslavlja se dan rođenja jednog od najvećih naučnika, Nikole Tesle. Ove godine navršava se 157 godina od njegovog rođenja i to je bio povod da se još jednom osvrnemo na sve što je ovaj izvanredan naučnik učinio za čovečanstvo. Naravno, po tradiciji, na ovim prostorima ovaj dan je takođe povod da se još jednom zapitamo, prepiremo i raspravljamo oko pitanja – kome pripada Nikola Tesla?
Ako želite da pobegnete od gradske užurbanosti i vreve, a možda i da se vratite u srednjovekovno razdoblje, onda Vam toplo preporučujem dolazak na Koznik. Koznik je srednjovekovni grad u blizini Aleksandrovca, grada poznatog po Župskoj berbi, manifestaciji koja se svake godine, već 50 godina održava u ovom gradu ušuškanom između Željina, Goča i Kopaonika. Na 8 kilometara od Aleksandrovca, smešten na kupastoj planini, iznad reke Rasine se nalazi ovaj stari župski grad.
U bajkama princeza upozna princa na belom konju, venčaju se i žive srećno do kraja života. Život je bio sve samo ne bajka za Nataliju Obrenović. Od trenutka kada se udala za Milana Obrenovića i postala kraljica Srbije, život joj je postao nemirno more, a tragedije su dolazile jedna za drugom. Upravo zato dobila je titulu najtužnije evropske kraljice.
Godinаmа unаzаd čitаmo i slušаmo rаzne priče o Holokаustu, velikim strаdаnjimа i pokušаju dа se određene nаcije istrebe sа licа Zemlje. Ipаk, kod nаs u Srbiji slabije se spominju strаdаnjа nаših predаkа u sаmoj Krаljevini Jugoslаviji zа vreme Drugog svetskog rаtа. Osim Jаsenovcа i Šumаricа (zbog strаdаnjа đаkа), retko se spominju drugi koncentrаcioni logori širom zemlje.
Luka Milovanov Georgijević je rođen 1784. u Osatu (Srebrenica) u porodici u kojoj je osnovno zanimanje bilo dunđer. Kao dvogodišnje dete sa svojom porodicom prešao je u Srbiju 1786/1787, ali su napustili Srbiju i otišli u Austriju. Jedno vreme boravio je u Čereviću i u Vinkovcima. Njegov otac Milovan prišao je dobrovoljačkim odredima (tzv. frajkorima) u Austrijskom carstvu gde se borio izvesno vreme na strani Carstva dobivši na kraju podoficirski čin.
U vreme kada veliki broj visoko obrazovanih mladih ljudi odlazi iz Srbije u potrazi za boljim životom, vratićemo se nazad u prošlost i podsetiti vremena kada je veliki broj intelektualaca došao u Srbiju sa namerom da svojim znanjem pomognu u njenom razvoju. U 19. veku srpska vlada je u nedostatku domaćih stručnjaka angažovala veliki broj inženjera, lekara, apotekara iz Češke, Slovačke, Poljske, Austrije, Rusije i Rumunije.
Kada je 1261. Carigrad vraćen u ruke Vizantinaca, car je pokušavao da poveže bugarskog i srpskog kralja sa sobom i da po vizantijskim običajima sklopi rodbinski odnos. Mi danas znamo da je sasvim pouzdano 1269/70. sklopljen dogovor o braku kraljevića Milutina i druge kćerke cara Mihaila VIII Paleologa, Ane. Ovaj dogovor o braku mladog Milutina i Ane Paleolog je bio od velikog značaja, pre svega za srpskog vladara, kome je donosio ogroman uticaj. Takođe je podrazumevao da se Srbija kralja Uroša okrene u velikoj meri Carigradu. Jedan od uslova dogovora bio je, naravno, da Milutin bude naslednik prestola.
„Kada sam u meču Kupa UEFA protiv Širokog Brijega u Bazelu ulazio u igru u drugom poluvremenu, nekoliko hiljada navijača gostujućeg sektora klicalo je “Ubij, ubij Srbina!” Bilo je pomalo čudno to doživeti na stadionu na kom sam proveo devet godina i koji sam svim srcem smatrao svojim. Kada kao klinac sanjaš o igranju za nacionalni tim, čistom dušom i naivnim dečačkim patriotizmom ne možeš da pretpostaviš kako sve to izgleda uistinu. Ne slutiš da se sport hrani najprizemnijim nacionalizmom, a da se stadioni i arene pretvaraju u fabrike šovinizma, nasilja i mržnje“, reči su Ivana Ergića, nekadašnjeg igrača Juventusa, Bazela i turskog Bursaspora.