U mnoštvu maestralnih fudbalera koji su protutnjali svjetskom scenom u ovih stotinak godina, uvijek se izdvajaju oni najbolji: Pele, Maradona, Zidan, Ronaldinjo, Platini... Neko po golovima, neko po driblinzima, titulama, harizmi. U ovom tekstu htio sam izdvojim četiri vrhunska igrača iz različitih epoha, čiji su se fudbalski talenti ukrštali sa neobičnim životnim pričama i istorijskim okolnostima koje su im u potpunosti mijenjale životni put.
Kada vam sledeći put muzej bude samo dosadna alternativa tokom kišnog dana koji vas je zadesio na putovanju, razmislite ponovo! Muzeji u 21. veku su toliko zanimljivi da ih je šteta zaobilaziti kao velike, dosadne hale, pune nepoznatih slika. Savršeno je normalno što želite da preskočite tu crvenu vrpcu i dodirnete sliku, pipnete ulje, osetite miris drvenog rama... I niste sami! Muzeji iz ovog teksta razumeju svoju publiku, dok eksponati komuniciraju sa posetiocima. Oni spajaju radoznalce i eksponate, u nadi da će kod prvih probuditi skrivenu ljubav prema umetnosti, kulturi i nauci, dok će drugi dobiti pažnju koja im pripada.
Naizgled, sasvim besmisleno pitanje. Svaki gordi Britanac, ali i mnogi drugi ljubitelji ove igre, širom Evrope neće imati nedoumicu. Takođe, nikako se ne bi moglo ni pretpostaviti da ovo pitanje zapravo otvara i mnoga druga. Da li se bilo koje otkriće može izdvojiti iz opštih istorijskih tokova? Da li je moguće stvoriti nešto za šta prethodni društveni razvoj nije dao nikakvog povoda? I na kraju, da li je moguće zaustaviti vekovni razvoj i grananje bilo kojeg ljudskog izuma, pa tako i jednog sporta?
Malo je sportista koji su imali harizmu i koji su uživali popularnost kao što je to bio slučaj sa Ajrtonom Senom. Trostruki prvak u Formuli 1, u svojoj karijeri odvezao je ukupno 162 trke, ostvario 42 pobede, 80 puta se penjao na pobedničko postolje, 65 puta je startovao sa pol pozicije i sakupio je 610 bodova. Za ljubitelje i stručnjake iz Formule 1, ove cifre predstavljaju izvanredne rezultate, ali postoji mnogo više razloga, osim sportskih rezultata, zbog kojih je Sena po mišljenju mnogih najbolji vozač Formule 1 svih vremena.
Na današnji dan, pre tačno 13. godina, ostvaren je najveći uspeh srpske i jugoslovenske odbojke. U australijskom gradu Sidneju, poslednjeg dana Olimpijskih igara, 1.oktobra 2000. godine, odbojkaška reprezentacija Jugoslavije osvojila je zlatnu medalju. Ostvaren je uspeh koji će zauvek pamtiti i spominjati sve generacije. Naša reprezentacija je ovim trijumfom ušla u red odabranih, jer je pored našeg tima još 7 reprezentacija uspelo da osvoji Olimpijske igre, i to od 1964. godine kada je odbojka prvi put uvrštena u program najveće sportske smotre.
Odbojkaška reprezentacija Srbije osvojila je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Danskoj i Poljskoj, posle pobede nad Bugarskom sa 3:0 po setovima 25:22, 32:30, 27:25.
Sigurno se pitate šta je uopšte lakros. Nadam se da ću opisom ovog sve popularnijeg sporta u Srbiji, uspeti da Vam ga približim i podstaknem Vas da odete da i sami vidite. Lakros je ekipni sport sa loptom, koji igraju dve ekipe sa po deset igrača. Cilj igre je postići pogodak koristeći štap sa pričvršćenom mrežicom na vrhu, koji takođe služi za hvatanje teške gumene lopte. Sport je nastao polovinom XIX veka, kada su francuski doseljenici u Kanadi modifikovali igru koju su igrali tamošnji Indijanci. Lakros koji se danas igra je spoj kanadsko-američkog lakrosa, gde je ovaj sport među cenjenijim.
Pobednik trinaeste trke šampionata Formule 1, koja je vožena na stazi Marina Bej u Singapuru, trostruki je uzastopni šampion sveta, Nemac Sebastijan Fetel iz Red Bula. Ovo je sedmi trijumf nemačkog automobiliste u sezoni.
Svedoci smo vremena u kome je naš narod na druga Tita gledao kao na fenomen, kao na neku vrstu božanstva. On je bio najveći nacionalni junak i ujedinitelj. O njemu su ispevane pesme, ispredane priče, sve što se gradilo i stvaralo, stvaralo se u njegovu čast, on je bio neprikosnoveni oreol jedne zajednice, istovremeno je bio temelj, stub i oslonac jednom narodu, predstavljao je odraz jednog nesvakidašnjeg i nepovratnog vremena, koje je odneo sa sobom otišavši na večni počinak. Naši očevi, majke, dedovi sa nostalgijom i setom rado će se setiti minulih dana, pri čemu će se se svi složiti da je tada bilo neuporedivo bolje nego što je danas.
Olimpijske igre nastale su pre skoro 2800 godina u Staroj Grčkoj (najzastupljenije mišljenje je da su prve Olimpijske igre održane 776. godine p.n.e. jer iz te godine potiče prvi verodostojan zapis o održavanju Igara, mada neki istoričari smatraju da su Igre održavane i pre tog datuma). Negovale su kult takmičenja i atletski građenog tela, a za vreme igara prekidani su ratovi. Prve Olimpijske igre modernog doba održane su 1896. godine u Atini i od tada je stvar prestiža i čast biti domaćin Olimpijade. To je prilika za grad, zemlju domaćina da se pokažu u najboljem svetlu, a često su Olimpijske igre bile mesto političkog obračuna u tom trenutku najjačih svetskih sila.