Nakon 9 godina čekanja, pojavio se nastavak vrlo zabavnog i inovativnog „Grada greha” koji je 2005. godine predstavio jedan inovativni stilski koncept prenošenja strip-fotografije i strip-animacije u igrani film. I dok je svežina tog filma nalazila svoj uzrok u tome, estetska vrednost se širila i obuhvatala sve aspekte „Grada Greha”, a naračito njegovu zanimljivu strukturu prožetu pričama čiji senziblilitet ima očigledan uticaj noir filmova. Postavlja se pitanje – da li se čekanje isplatilo?
First there was darkness. Then came the strangers.
Vreme je da se podsetimo još jednog filma kome nije poklonjena zaslužena pažnja od strane jedne šire publike. Radi se o filmu Dark City, reditelja Aleksa Projasa. Nakon svog prvog većeg uspeha 1994. godine, kada je režirao film The Crow, koji će, kako će se kasnije ispostaviti, zauzeti značajno mesto u filmskom svetu, ovaj debeljuškasti Australijanac bio je spreman za svoje sledeće veliko ostvarenje. To se zaista i dogodilo, 1998. godine. Iako često kritikovan zvog svoje negostoljubive i mračne atmosfere, Grad tame će izvršiti veliki uticaj na kasnija ostvarenja filmske industrije, od kojih se neka mogu nazvati i epohalnim. Tu, pre svega, mislimo na filmove kao što su The Matrix, The Thirteenth Floor, Memento i Inception.