Montoya je rođen u Bogoti, u Kolumbiji, ne toliko davne 1975. godine, gde je od oca nasledio ljubav prema brzini i četvorotočkašima. Na njegovu sreću mogao je da se posveti svojoj ljubavi, jer Kolumbija poseduje staze za auto trke, i tako započinje prve korake 1981. godine u dečijem kartingu. Međutim, ni titula u dečijoj klasi, pa kasnije u juniorskoj nacionalnoj klasi, pa čak ni titula prvaka Sveta koju je i odbranio, nisu ga zadovoljavale. Znao je da mora i da hoće da postane vozač najbržeg cirkusa na planeti Zemlji. Zato radi na svojoj vožnji što kruniše nastupom u Formuli Renault 1993. godine, inače prvi ozbiljan korak ka ostvarenju sna. Kasnije dolazi na još vece iskušenje u Formuli 3000, koja predstavlja predvorje Formule 1.
Niko nije ni pomislio da može da upiše koledž sa sportskom stipendijom za košarku. Međutim, desilo se prvo od tri čuda, nekoliko srednjoškolaca koji su konkurisali za prestižni Oregon univerzitet i dobili stipendije odustaju i odlaze na druge univerzitete zbog boljeg statusa ili većih šansi za titulu. Među njima su bili čuveni Antonio Davis, Cebalos, Tyrone Hill, Abdenlaby. Tada šansu dobija Gary Payton, koji biva najbolji asistent svog tima i među 20 najbojih strelaca u ligi. To nije bilo dovoljno za velike šanse na draftu, i tada stvari postaju još gore, u završnoj godini biva više na klupi nego na parketu.
Možda zaboravljen ili samo skrajnut drugim velikim zvezdama, Diego Tristan sigurno ima značajno mesto na zvezdanom nebu fudbalske Španije, a verovatno i Evrope. Čisto potsećanja radi on je je čuveni bivši napadač Deportiva la Coruna-e dok je taj tim igrao u Ligi Šampiona. Čuvena generacija Makaay, Valeron, Manuel Pablo, Capdevilla, Fran i ekipa su 2000. harali Evropom, na čelu sa Tristanom…