U najboljim košarkaškim timovima, svako zna svoju ulogu u timu. Zna se koji su igrači zaduženi za organizaciju igre, koji za hvatanje lopti ispod koša, ko su defanzivni specijalisti, a ko poenteri. Naravno, ovo nije pravilo koje je urezano u kamenu, te lako može da se desi da igrač postigne 25-30 poena zato što je protivnička ekipa obraćala više pažnje na nekog drugog, ili ima 10 skokova, iako se to od njega ne očekuje niti zahteva. A pošto u NBA ligi svaki tim odigra po 82 utakmice u regularnom delu, svi igrači imaju dovoljno vremena da zablistaju. Pa je tako Tony Delk, sa prosekom od 9 poena po meču u karijeri, čovek koji nikad nije imao sezonu u kojoj je postigao vise od 12.3 poena po meču, u jednoj utakmici za svoje Phoenix Suns-e ubacio 53 poena. Ali samo all-around igrači iz utakmice u utakmicu pune sve statističke kolone, pritom igrajući i izuzetnu odbranu. All-around bi se u našem jeziku prevelo kao „devojka za sve“.
košarka
Niko nije ni pomislio da može da upiše koledž sa sportskom stipendijom za košarku. Međutim, desilo se prvo od tri čuda, nekoliko srednjoškolaca koji su konkurisali za prestižni Oregon univerzitet i dobili stipendije odustaju i odlaze na druge univerzitete zbog boljeg statusa ili većih šansi za titulu. Među njima su bili čuveni Antonio Davis, Cebalos, Tyrone Hill, Abdenlaby. Tada šansu dobija Gary Payton, koji biva najbolji asistent svog tima i među 20 najbojih strelaca u ligi. To nije bilo dovoljno za velike šanse na draftu, i tada stvari postaju još gore, u završnoj godini biva više na klupi nego na parketu.