Čini se da savremeno društvo potencira individualno i pojedinačno, pre nego na kolektivno i zajedničko. I tako, u njemu živeći, čovek je od mladosti prinuđen da se bori za sebe i svoj položaj u svetu.
društvo
Pre svega, da se ogradim, Železnice Srbije nisu naručile ovaj tekst i onaj novac koji je legao na moj račun tamo je prebačen greškom. Dakle, pođimo od toga da je premisa iz naslova tačna i da je putovanje vozom bolja opcija od putovanja autobusom. Šta to tačno znači? U kom smislu bolja? Kome? Zašto lupetaš gluposti? Sve su to pitanja koja bi mi verovatno postavio, čitaoče, i budi uveren da ću se potruditi da ti pružim odgovor na bar neko od njih.
Razvodi, bela kuga, maloletnička delinkvencija, samo su neki od problema u vezi sa modernom porodicom koji potresaju naše društvo. O njima se mnogo priča, piše, štampa nebrojiva literatura, pokreću akcije i preduzimaju mere podrške. Opet, ovi problemi ostaju svakodnevnica.
Odavno smo svesni da se do pravde u Srbiji dolazi sporo, da nam je čitav pravosudni sistem u rasulu: sudski sporovi traju i po čitave decenije, a nije čest slučaj i da umru i tužitelj i tuženi pre nego što se okonča sudski spor; važni slučajevi poput čuvene ''krađe beba'' zastarevaju (?!), a lopovi, secikese, kriminalci i ljudi optuženi za teška krivična dela često ''izvuku bolji kraj''. Pitanje da li pravda u Srbiji, zapravo, postoji je retorsko, te na njega, kao po nekom nepisanom pravilu, niko i ne očekuje konkretan odgovor.
Pre nekoliko godina posetila sam Mađarsku u jednoj od tipičnih turističkih tura i još uvek se savršeno sećam osećaja koji je ova zemlja ostavila na mene. Svako mesto koje sam ikada posetila pre i posle tog putovanja imala sam želju da obiđem ponovo, izuzev Mađarske.
Ne tako davno imala sam priliku da učestvujem na jednom literarnom konkursu. Od potencijalnih učesnika se tražilo da pišu o Srbiji i njenom napretku. Nisam bila zainteresovana da učestvujem u nečemu što mi se činilo krajnje nesuvislo u ovakvim vremenima. Jednostavno, mogla sam da napišem nešto lepo o našoj zemlji ali nisam – jer sam smatrala da bih, čineći to, bila licemer.
U prethodnih nekoliko dana bila sam suočena sa izazovom kupovine novog telefona. Sa tim ciljem sam prošetala do Telenorove poslovnice da uzmem katalog, jer ne pratim preterano izlaske noviteta tehnike. Tu mi je predstavljen širok izbor raznoraznih aparata, opcija, specifikacija i elaboracija (zbog čega se ova banalno-jednostavna aktivnost uopšte i pretvorila u prethodno pomenuti izazov). S obzirom na to da sva tehnološka dostignuća, po mom mišljenju, treba da se vrednuju proporcionalno tome koliko suštinskih potreba su u stanju da podmire, bila sam prilično zatečena.
Gastarbajter (nemački: gastarbeiter, doslovno "gostujući radnik" ili "radnik gost") je naziv koji se originalno koristio za sezonske radnike koji su se 1960-ih i 1970-ih doseljavali u Zapadnu Nemačku iz drugih zemalja, najčešće s juga Evrope (uključujući bivšu Jugoslaviju) ili Turske. Doseljavanje je organizovala zapadnonemačka vlada u okviru posebnog programa usled akutne nestašice radne snage izazvane kako demografskim gubicima u Drugom svetskom ratu, tako i naglim porastom ekonomske aktivnosti usled ekonomskog čuda 1950-ih.
Devojčica, 15 godina starosti, zajedno sa svojim drugaricama ide iz škole. Nepoznati čovek im prilazi i pita koja od njih je Malala Jusafzai, zatim vadi pištolj i puca u nju. Metak joj prolazi kroz glavu, vrat i rame. Ovo nije scenario nekog holivudskog filma. Nažalost, ovo je stvaran događaj.
Inkluzijа (inclusio) nа lаtinskom znаči: uključenje, uključivаnje, obuhvаtаnje, urаčunаvаnje u nešto, podrаzumevаnje. Centаr zа ekonomsku i socijаlnu inkluziju je 2002. godine definisаo ovаj pojаm: „Inkluzijа je proces kojim se osigurаvа dа svаko, bez obzirа nа iskustvа i životne okolnosti, može ostvаriti svoje potencijаle u životu. Inkluzivno društvo kаrаkteriše smаnjenje nejednаkosti, odnosno bаlаns između prаvа i obаvezа pojedincа i povećаnje socijаlne kohezije.” Socijаlnа inkluzijа podrаzumevа sveobuhvаtno uključenje u društveni život svih osobа bez obzirа nа pol, etničku pripаdnost, rаsu, religiju, invаliditet, socio-ekonomsko poreklo, sposobnosti i zdrаvstveno stаnje. Dаkle, društvo trebа dа pruži podjednаke mogućnosti zа obrаzovаnje bez obzirа nа prethodno nаvedene rаzličitosti.