Motivisan istinitim događajem, „Divljina” (Backcountry) debitantski je dugometražni film kanadskog glumca i reditelja Adama Makdonalda. Ovo ostvarenje snimljeno 2014. godine autentičan je primer survivalističkog žanra sa horor atmosferom.
drama
Posle velikog uspeha filma „Žena u crnom” (The Woman in Black) pred nama je njegov nastavak radnog naslova „Žena u crnom 2: Anđeo smrti” (The Woman in Black 2: Angel of Death). Ovo delo potpisuje reditelj Tom Harper, a premijerno je prikazano 2. januara 2015. godine.
Novi film Pola Tomasa Andersona donosi nam priču o Doku, privatnom detektivu koji je i dalje zaljubljen u svoju bivšu devojku Šastu Fej. Ona mu otkriva plan žene svog ljubavnika, velikog biznismena u oblasti nekretnina, a taj plan je da ga strpa u psihijatrijsku ustanovu.
Protekli mjesec dana bio je, kao rijetko koji, u znaku jugonostalgije. Prvo je krenula najava filma Darka Bajića „Bićemo prvaci sveta” koji govori o usponu jugoslovenske škole košarke. Nažalost, još nisam imao priliku da pogledam ovaj „košarkaški ’Montevideo’”, kako je već dobio nadimak, pa stoga i recenziju prepuštam kolegama sa našeg portala. Potom je na Hrvatskoj radioteleviziji krenula ambiciozna serija „Crno-bijeli svijet” koja bi trebalo da nam dočara nešto kasniji period SFRJ, po mnogima najkreativniji – osamdesete, to jest vrijeme tzv. novog talasa.
Alan Tjuring je bio briljantni matematičar iz sredine XX veka, posebno darovit za rešavanje zagonetki i šifri, a mnogima je poznat po čuvenom Tjuringovom testu pomoću kojeg se utvrđuje da li se komunikacija vrši sa čovekom ili kompjuterom. Međutim, njegov možda i najveći doprinos svetu desio se tokom Drugog svetskog rata, kada je radio za britansku vladu u pokušajima da razbije nacističke šifrovane poruke koje su se u to vreme smatrale nerešivim.
Nije lako komentarisati film koji se teško shvata. Upravo takav je „Klub samoubica” (自殺サークル) iz 2001. godine reditelja Šiona Sona. Ovo delo je postiglo legendaran status među ljubiteljima „art-gor-treš” filma i kao takvo i dalje privlači veliku pažnju i okidač je za diskusije ne temu „šta je pisac hteo da kaže”.
Henk Palmer, uspešni advokat iz velikog grada, zbog smrti svoje majke vraća se u gradić u kom je odrastao, a tamo se sreće sa zapostavljenom rodbinom i ocem, lokalnim sudijom, sa kojim ima, najblaže rečeno, problematičan odnos. Zbog zategnute situacije u porodici, Henk ne namerava da se zadržava, ali jedan od najboljih advokata odbrane je na to prinuđen, jer se porodični problemi produbljuju kad njegov otac bude optužen za zločin i završi na optuženičkoj klupi.
Sandra, junakinja ove priče, dolazi u situaciju da njene kolege sa posla glasanjem biraju da li će ostati bez godišnjeg bonusa od 1000 evra ili nje kao kolege. Oni su većinom glasova izabrali bonus, ali Sandra uz pomoć prijateljice uspeva da nagovori šefa da se glasanje ponovi nakon vikenda. Tako ona ima dva dana da obiđe kolege sa posla i pokuša da ih ubedi da glasaju za njen ostanak na radnom mestu, a ne za bonus. Ovo je veoma depresivna situacija u kojoj se našla osoba koja se leči od depresije, ali Sandra pokušava da nađe snagu uz pomoć porodice, a u pohodu na glasove joj posebno pomaže muž.
„Teorija svega” je biografska priča inspirisana stvarnim motivima iz knjige Džejn Hoking i života Stivena Hokinga, genijalnog naučnika današnjice, zaslužnog za razumevanje prostora, vremena i prostor-vreme singulariteta. Film koji je ugledao svetlost dana novembra 2014. godine neće vas baciti direktno u naučne vode, već suprotno tome daje uvid u početak studentskih dana slavnog naučnika i naizgled prebrzog kraja jednog od najvećih umova.
Nikada film ne može biti bolji od knjige. Razlog je vrlo jednostavan. Čitanje knjige je aktivnost kojom ljudski mozak angažuje svoje kapacitete, razvija maštu i plod imaginacije su slike događaja i ličnosti onako kako ih mozak pojedinca kreira. Nasuprot tome, ekranizacija knjige je pasivno posmatranje ličnosti i događaja na način na koji ih je video režiser sa svojom ekipom, uz odgovarajući budžet.