drama

U jednom filmu se isprepletalo previše veza da bi mogle da budu u celosti obuhvaćene jednim tekstom. Rediteljsko čedo Džodi Foster sa starim izgnanikom iz sjaja Holivuda Mel Gibsonom možda nije naišlo na preveliko odobrenje publike ali ovaj film ipak ima momente zbog kojih ostaje u glavi duže nego drugi i koji teraju na razmišljanje o odnosima kako van filma tako i u filmu. Ostavivši po strani žutilo naslova poput da li je problematični Mel Gibson misteriozni otac Fosterinog deteta i ogromne skandale koje je popularni glumac pravio sa svojim antisemitskim izjavma i isplivavanjem detalja njegovog privatnog života u javnost ostaje nam razmišljanje o filmu - šta čoveku koji oboli od psihijatrijske bolesti ostaje da čini u modernom svetu.

Ako ste spremni na avanturu, ako volite fantaziju, dobru priču i specijalne efekte, toplo vam preporučujem „Life of Pi” (2012).

Film je rađen po istoimenom romanu Jana Martela, objavljenog 2001. godine. Roman odbijen od strane raznih izdavačkih kuća, dok napokon nije pronašao svoj dom, našao se na velikom platnu 2012. godine.  

Domaća publika će od 14. marta moći da pogleda, u redovnim bioskopskim projekcijama, novo ostvarenje priznatog američkog reditelja Pola Tomasa Andersona, koji se vraća na veliko platno nakon vrlo uspešnog filma iz 2007. There Will Be Blood.

Bilo šta da kažem o ovom filmu to verovatno neće biti dovoljno da u potpunosti opiše njegov nesumnjivi, izvanredni kvalitet, i definitivno mu ovaj opis nece činiti preveliku uslugu. U najboljem slučaju mogu da se nadam da će neko zapaziti film baš zbog ovog teksta i da će odlučiti da pogleda ovo malo remek-delo, i to će biti više nego dovoljno.